Zapamti

"Bolje je biti pas u mirno doba negoli čovjek u doba nemira."

Autor Tema: judino uvo (auricularia auricula-iudae)  (Posjeta: 3318 )

kad budu gorjeli gradovi

  • Legenda foruma
  • *****
  • Zahvale:
  • -Dao: 316
  • -Primio: 564
  • Postova: 831
judino uvo (auricularia auricula-iudae)
« : 04 Prosinac, 2013, 10:17:18 »
….iz gljivarskog dnevnika, 1. decembar 2013.
Trest je u ovo doba posebno bajkovit. Zbog velikog broja toplih dana u novembru još uvek ponegde zeleno prožima belo. Bukve su gole. Bez imalo stida otkrivaju prilaze poznatim planinskim vrhovima i pružaju se sve do njihovih kamenih utvređenja. Tabajući staze ispod njih gajili smo nadu da ćemo naći koji primerak Pleurotus-а, gljive koja obožava stablo dominantnog drveta а u narodu je poznata kao bukovača. Međutim, ništa od toga, iako joj je vreme. Ali onda kada je nada da ćemo bar uslikati neku od zimskih gljivljih vrsta počela da umire, staro drvo zove, negde u podnožiju stabla čuvalo je ”smrznuto uvo”.


(kliknite na slike da ih uvećate!)

Judino uvo, šumsko uvo, zovino uvo ili kako sam je ja u ovom slučaju gore imenovao, da ovaj tekst ne bi postao previše konfuzan, reč je o vrsti Auricularia auricula- judae.
Želatinozna forma plodonosnog tela ove gljive definitivno navodi na oblik ušne školjke. Česta je kao saprob ili parazit na starim stablima zove ali i na drugim belogoričnim drvenastim vrstama od avgusta do marta. Ako vam je i dalje čudno otkud Juda u ovoj priči, po starom verovanju, Juda se obesio o zovino drvo.
Ova gljiva prirpada podrazdelu Basidiomycotina, klasi Hymenomycetes, redu Auriculariales i porodici Auriculariacae. Zanimljivo je da je rod Auricularia u Srbiji zastupljen samo sa još jednom vrstom - A. mesenterica.

DSC07094 height=199

Uvo ćete vrlo lako prepoznati. Plodna tela ne prelaze 12cm u prečniku i često se mogu naći u grupama kao što je i ovde slučaj. Boja varira od crvenkaste do braon a sa starenjem postaju sve tamnija. Spoljašnja površina pokrivena je talasastim naborima, dok je unutrašnjost izuvijana i u mnogome podseća na unutrašnjost ušne školjke čoveka.
Jeste da možda tako ne izgleda ali definitivno spada u grupu kvalitetnih jestivih gljiva. Postoji podatak da su ovu gljivu u Kini koristili pre 1000 godina, a smatra se da ima brojna lekovita dejstva na ljudski organizam. Smanjuje vrednost holesterola i triglicerida u krvi, uspešno pomaže u lečenju hemoroida, deluje antitumorno i štiti od radioaktivnosti, pospešuje cirkulaciju i uopšteno pozitivno deluje na krvne sudove Dakle, pravo blago u našim šumama.
Na koji način je koristiti? Poznata poslastica je slatko od Judinog uveta a nećete pogrešiti ni ako je osušite, samlevete i koristite je u prahu. Međutim, u kakvom god obliku da je konzumirate nemojte da preterujete. Preporučena nedeljna doza je oko 150g sveže ili 15g sušene a ne smeju je koristiti trudnice i doilje.
…kako je vreme odmicalo sve više nam se zima uvlačila u kosti pa smo polako krenuli ka odredištu- toploj sobi. Na kraju dana bili smo i više nego zadovoljni ulovom, uzevši u obzir da je zima na pragu i prvi dan decembra. Kapa je kao i uvek dobar saveznik, pa se za razliku od zovinih naše uši nisu smrzle. ;-)

izvor: biološki kabinet

« Zadnja izmjena: 04 Prosinac, 2013, 10:20:10 kad budu gorjeli gradovi »

 

Powered by EzPortal