1. Relativna lokacija – izvorni princip permakulturnog dizajna
Medi predstavlja izvorni princip permakulturnog dizajna Bila Molisona, relativnu lokaciju, i objašnjava zašto je postavljanje elemenata u permakulturnom dizajnu presudan deo procesa dizajniranja.
“Relativna lokacija” je rani princip permakulturnog dizajna. Koncept principa permakulturnog dizajna prvi put se pojavio u magazinu ”Permakultura: Priručnik za dizajnere (1991)” od Bila Molisona i Reni Mie Slej. Ove principe je revidirao Dejvid Holmgren ( jedan od suosnivača permakulture) u svojoj knjizi ”Permaculture: Principles and Pathways Beyond Sustainability (2002)”. Medi je već pisala o Dejvidovim principima koji se odnose kako na prostornu, tako i na društvenu primenu permakulture.
Iako sama smatra Dejvidovu reviziju vrlo sveobuhvatnom i jasnom, sviđa joj se dostupnost originalnih Molisovonih principa, pa tako prilagođava seriju članaka koje je napisala za ”Permaculture magazine” još 1995. i 1996. Svi ovi principi pokazuju kako permakultura pravi veze između elemenata, demonstrira zdrav razum postavljanja stvari na pravo mesto radi uštede vremena, energije i smanjenja otpada. Oni su mentalna staza ka razumevanju međusobne povezanosti i korisne mreže odnosa koju vidimo u prirodi. Oni pokazuju kako permakulturni dizan nastoji da oponaša prirodu i time izražava ideju primenjene ekologije.
Relativna lokacija
Kada dizajniramo vrt, gazdinstvo, farmu ili selo, mogu postojati mnogi elementi koji čine dizajn: intenzivno uređene gradice sa povrćem, kokošinjci, bare, staklenici, voćnjak, gajenje ogrevnog drveta, letnje kuhinje, šupe za skladištenje, žive ograde, poljoprivredne zgrade i tako dalje.
Dizajn ne čini samo ono što se treba ubaciti na lokaciju, već i način na koji su ti različiti elementi povezani. Međusobno povezivanje je ključno. Važno je da elementi pozitivno i efikasno međusobno komuniciraju i da nisu samo nasumično locirani. Povezivanjem možemo uštedeti energiju, stvoriti različite funkcije za svaki element i reciklirati otpadne proizvode.
Uobičajen izgled vrta podrazumeva sakrivanje kuhinjske bašte daleko od kuće, iza žive ograde. Sistemi za kompostiranje se takođe redovno pretvaraju u ”geto”, što dalje od ljudskih očiju. Ipak, kuhinjske bašte ne moraju biti ružne, kao što su to Džoj Larkom i pokojni Džef Hamilton pokazali. Rezultat je često zanemareni povrćni kutak koji retko kad vidi senku svog baštovana.
Planiranje unutar sistema
S druge strane, postavljanje povrćne bašte sa sistemima za kompostiranje između kokošinjca i kuće ispunjava mnoge potrebe. Kuhinjski ostaci se hrana za kokoške, one jedu i višegodišnji korov i neželjenu vegetaciju iz bašte koja vam se gadi da se kompostira, proizvode stajsko đubrivo i perje za kompostiranje koje hrani baštu, i obezbeđuju jaja i meso za kuhinju.
Voda se može sakupljati sa krova kokošinjca, i davati kokoškama. Voćke i jestiva živa ograda takođe mogu biti uključeni, obezbeđujući svojim otpatcima hranu za kokoške. Kokoške pomažu u suzbijanju štetočina, đubre zemljište i sprečavaju prevelik rast vegetacije koja bi se takmičila sa drvećem (obavezno morate zaštititi to drveće teškim kamenjem ili pločama ako imate puno kokoški jer znaju biti vrlo destruktivne!).
Još jedan primer dobre relativne lokacije jeste staklenik. Umesto da ga stavite u baštu, van vidokruga, idealno mesto je na južnoj strani kuće. Na taj način, zraci sunca mogu zagrejati ostatak kuće i zidovi bi delovali kao skladišta toplote koja greju staklenik noću; a s obzirom da bi bio blizu kuhinje bi omogućavalo baštovanu da mnogo lakše zaliva i neguje biljke. Zapravo, moj ”staklenik” je moja kuhinja, koja mi omogućava da razmnožavam biljke i donosim sadnice na mestu na kojem provodim vreme svake večeri. Ovo je posebno korisni zimi kada su dani kratki i posle posla ima malo vremena za grnčarenje u stakleniku, pored visokih leja.
Primena relativne lokacije na strukture zajednice
Relativna lokacija ne odnosi se samo na dizajn bašte već i na strukture zajednice. Lokalna šema sa povrćem je primer uspostavljanja veza u zajednici. Kupovina organskog povrća putem šeme obezbeđuje jeftino, sveže povrće, podržava lokalne organske proizvođače i štedi resurse izbegavanjem predugačkog transporta hrane. Šema svojim članovima štedi vreme (kupovina) i novac (šema koju imamo mnogo je jeftinija od supermarketa i povrće je prelepog ukusa) i podstiče veze između lokalnog stanovništva, ključnog dela zajednice.
Naš organski kafić u Centru za održivost koristi organsko povrće naručeno od dobavljača, a takođe je i mesto isporuke povrćnih kutija. Svakog četvrtka ljudi preuzimaju svoje kutije u kafiću i često popiju piće ili pojedu obrok. To znači da postoji samo jedna tačka zadržavanja i preuzimanje može biti u bilo koje vreme kada je kafić otvoren. Kako mi (osoblje časopisa ”Permakulutrni magazin”) radimo u centru, to znači da nećemo putovati po svoje kutije. Pored toga, četvrtkom ujutro se ”Green Beans Toddlers”-i i grupa roditelja sastaju u kafiću. Oni su takođe kupci šeme kutija. ”Green Beans”-i takođe imaju vrt u centru u kojem uzgajaju hranu, podučavajući svoju decu o hortikulturi.
Volonteri Centra za održivost ponekad pomažu u „Green Beans“ vrtu. Još jedan projekat, „Fitzroy Support“, je dobrotvorna organizacija koja pruža hortikulturnu terapiju mlađim osobama sa posebnim potrebama. Jedna od njihovih aktivnosti jeste uzgajanje sadnica povrća na lokaciji, koje se zatim prodaju za korišćenje u baštenskim prostorima, tako podržavajući ovu izvrsnu dobrotvornu organizaciju. Kafić je stoga idealno mesto za sve ove aktivnosti, štedi vreme, resurse, pruža podršku lokalnom organskom proizvođaču, organskom biznisu i građevinskoj zajednici, nudeći mesto za održavanje nedeljne grupe.
Kako mreža aktivnosti i usluga u Centru za održivost raste, sve ove usluge podržavaju jedne druge. Ono što zajednicu zaista čini povezanom, jeste sam Centar za održivost koji je domaćin različitim aktivnostima i uslugama, savršeno demonstrirajući princip relativne lokacije.
Dakle, da rezimiramo princip, relativna lokacija je viđenje elementa kao dela funkcionalne celine, a ne izolovanog. Postavljanjem svakog elementa na pravo mesto u dizajnu, prinosi i otpad svakog elementa mogu da zadovolje potrebe ostalih elemenata, stvarajući zdrav, efikasan energetski sistem.
Izvor: 1. Relative Location – An Original Permaculture Design Principle
Nalovna slika: Peni Rouz
Napisala: Medi Harland, preveo: Marko Burić
Maddy Harland je urednica i suosnivačica časopisa Permaculture, međunarodne periodične publikacije na engleskom jeziku koja objavljuje sadržaje iz područja održivog življenja: od permakulturnog vrtlarstva, preko održive arhitekture i zelenog graditeljstva, do prijevoza s niskim ekološkim otiskom i održivih zajednica. Maddy Harland je i suosnivačica izdavačke kuće Permanent Publications koja objavljuje knjige iz područja praktične zaštite okoliša. Autorica je knjige Fertile Edges: Regenerating Land, Culture and Hope (nije objavljena na hrvatskom).
Ovaj članak izvorno je objavljen na www.permaculture.co.uk. Za dobivanje više informacija o permakulturi širom svijeta možete se pretplatiti na tiskano izdanje časopisa. Pretplatnici dobivaju pristup elektroničkom izdanju svih do sada objavljenih brojeva časopisa, od 1992. godine. Časopis Permaculture nudi i besplatne video sadržaje putem kanala na YouTube-u, na teme od šumskog vrtlarstva, preko zelene gradnje do regenerativne poljoprivrede.