6. Cirkulisanje energije – izvorni princip permakulturnog dizajna

Medi objašnjava princip permakulturnog dizajna koji okreće svet naopačke – cirkulisanje energije. Ona takođe nudi biološki i poslovni primer, kao i ideju koja bi promenila svet, ekonomiju poklona.

Prečesto su naši uobičajeni sistemi linearne prirode, uzrokujući padove energije koji ispuštaju resurse iz sistema. Na primer, kanalizacija se izliva u reke i okeane gde zagađuje staništa i gube se hranljive materije koje bi poljoprivreda mogla ponovo iskoristiti. Moramo da napravimo energetske sisteme koji su ciklični i ponovo povezuju energetska kretanja kako bi održali njeno kruženje unutar samog sistema. Na primer, kanalizaciju možemo usmeriti u sisteme za ekološki tretman otpada (WET), koji uklanjaju sve zagađivače i patogene. WET sistemi zasađeni su vodenim i polukopnenim biljkama, a obale oko njih stabilizovane su sortama košarskih vrba. Vrba se godišnje seče i koristi za tkanje živih ograda ili se prodaje zanatlijama. U Centru za održivost ovo obezbeđuje materijale za kurseve i mali prihod za volonterski program. WET sistem je sam po sebi rezervat prirode koji pruža dragoceno stanište usred brdovitog kredastog predela, gde ima malo jezera. Dakle, mi bukvalno uzimamo svoj otpad i cirkulišući ga kroz WET sistem pretvaramo u resurse za preprodaju.

U domaćinstvu, mnogi od nas tokom zime redovno izbacuju toplotu kada toplu vodu iz kupatila, umivaonika i vodu od suđa i pranja veša pustimo niz odvod. Puštanjem zagrejane vode u rezervoar koji se nalazi u malom i jeftinom pričvršćenom stakleniku od plastične folije, možemo iskoristiti ovu izgubljenu toplotu za staklenik i kuću. Jednom kada voda oda svu toplotu, hladna voda koja ostane može se isprazniti napolju. Još bolje, može se filtrirati i/ili provući kroz trsku i koristiti za navodnjavanje.

Cirkulacija energije i komercijalni otpad

Još jedan vrlo jednostavan energetski propust jeste komercijalni otpad. Kada smo se preselili u Centar za održivost 1998.-e godine, odlučili smo da ne plaćamo sakupljanje otpada, jer smo želeli da vodimo posao sa što manje utroška ugljenika, a takođe smo želeli da vidimo koliko je teško reciklirati, kompostirati ili prenameniti sav naš otpad. Kuhinjski otpad je lako kompostirati, kao i bilo koji biorazgradivi materijal. Brzo smo postavili banke stakla, papira i odeće na lokaciji, za našu lokalnu zajednicu kao i za nas. Kartonske kutije ponovo koristimo, a višak kartona koristimo za malč u našim baštama. U krajnjem slučaju, plaćamo njegovu reciklažu. Režemo papir i koristimo ga za pakovanje. Omotače od kukuruznog škroba uvozimo kako bismo poštom slali primerke „Permakulturnog magazina“ (zasad moraju da dolaze iz Nemačke, i ne proizvode se u Britaniji). Svako nerazgradivo pakovanje se ponovo koristi. Na kraju ovog ciklusa ostaje nam mala količina materijala koji se ne mogu kompostirati ili reciklirati. Nevoljno ih bacamo u otpad. Kao kompanija imamo mnogo nagrada zbog naše politike sakupljanja otpada, ali zaista to je samo zdrav razum. Zašto bacati materijale, a zatim ih kupovati kao zapakovane proizvode? Nije li bolje cirkulisati resurse u dobrom permakulturnom stilu i vežbati cirkulisanje energije?

Fizička energija nije jedini vid energije

Informacije su takođe moćna energija kada cirkulišu u zajednici. Energetski ciklus možemo započeti ne davanjem svojih informacija drugim ljudima, već traženjem njihovih. Uvek je bolje prvo slušati, kasnije pričati. Sećate se principa „Posmatraj i komuniciraj“ ?! Kada ljudi utvrde da se njihove informacije poštuju i cene, verovatno će ih zanimati koje informacije imamo da im ponudimo.

Na većim razmerama, mi cirkulišemo energiju tj. informacije u našem izdavačkom radu; u knjigama, časopisima, digitalnim knjigama, magazinima, i naravno na ovoj veb stranici. Ovde svake godine ostvarimo preko 1,200,000 pregleda svake godine, to je 60. 000 jedinstvenih posetilaca mesečno. Svakodnevno poklanjamo e-knjige, video zapise, rešenja, filmove i vesti. Molimo vas da i vi delite energiju doprinoseći informacijama ovom besplatnom fondu znanja i takođe govoreći drugim ljudima da se on nalazi ovde. ( Ovo moramo da plaćamo kroz izdavanje naših knjiga i časopisa. Tek treba da pronađemo besplatan štampač i poštanske usluge!). Zašto to radimo?

Ekonomija poklona

 Istražujemo praktične puteve ka stvaranju boljeg sveta za koji svi intuitivno znamo da je moguć, ali i dalje nedostižan. Kako će izgledati svet kada naučimo kako da ograničimo rast i živimo u skladu sa našim ekološkim mogućnostima, kada ublažimo klimatske promene, kada budemo živeli etično, pazeći jedni na druge ( iskorenivši globalno siromaštvo, na primer) i deleći resurse ne samo sa ostatkom čovečanstva nego i sa ostalim carstvima? Verujemo da se naš rad u permakulturi sastoji u tome da pružimo nadu ljudima, a zatim to potkrepimo pozitivinim i praktičnim primerima sa cele planete kako bismo pokazali da je moguće promeniti svet. Ne smemo verovati da smo nemoćni da izvršimo promene. Moramo verovati da možemo stvoriti bolji, obilniji, bioraznolik i ekološki stabilan svet. A jedan od prvih koraka je jednostavno cirkulisanje energije – ne samo na gomili komposta ili u WET sistemu – već i slobodno, bez novčanih prepreka, unutar naše zajednice ideja i informacija.

Izvor: 6. Energy Cycling – An Original Permaculture Design Principle
Napisala: Medi Harland, preveo: Marko Burić

Maddy Harland je urednica i suosnivačica časopisa Permaculture, međunarodne periodične publikacije na engleskom jeziku koja objavljuje sadržaje iz područja održivog življenja: od permakulturnog vrtlarstva, preko održive arhitekture i zelenog graditeljstva, do prijevoza s niskim ekološkim otiskom i održivih zajednica. Maddy Harland je i suosnivačica izdavačke kuće Permanent Publications koja objavljuje knjige iz područja praktične zaštite okoliša. Autorica je knjige Fertile Edges: Regenerating Land, Culture and Hope (nije objavljena na hrvatskom). 
Ovaj članak izvorno je objavljen na www.permaculture.co.uk. Za dobivanje više informacija o permakulturi širom svijeta možete se pretplatiti na tiskano izdanje časopisa. Pretplatnici dobivaju pristup elektroničkom izdanju svih do sada objavljenih brojeva časopisa, od 1992. godine. Časopis Permaculture nudi i besplatne video sadržaje putem kanala na YouTube-u, na teme od šumskog vrtlarstva, preko zelene gradnje do regenerativne poljoprivrede.

 
Nikola

Nikola

Permakulturni dizajner, praktičar, urednik jednog imanja u planinama. Aktivno proučavam i nastojim primjenjivati permakulturu u raznim segmentima života četveročlane obitelji.

Facebook
Facebook