8. Rad sa prirodnim silama, a ne protiv njih – izvorni permakulturni princip

U poslednjem delu serijala “Šta je permakultura?”, Medi istražuje rad sa prirodnim silama u prostoru kao i u društvu.

Permakultura, spoj održive poljoprivrede ali i rastuće trajne kulture, znači rad sa prirodnim silama poput vetra, sunca, vode, sila sukcesije, životinja i drugih “prirodnih” energija. Ovi permakulturni dizajni pružaju hranu, sklonište, vodu i ispunjavaju druge potrebe neophodne za izgradnju održivih zajednica sa minimalnom radnom snagom koje pritom ne iscrpljuju kopna i bioregionalne, regionalne, nacionalne, pa čak i globalne ekosisteme.  To bi trebao biti ideal: stabilnost, diverzitet i princip sedme generacije. To je vizija čitave kulture uključujući poljoprivredne sisteme koji obezbeđuju potrebe ljudi bez oštećenja ekosistema u kojima živimo. Ključne misli su: izobilje, produktivna ekologija, biodiverzitet, stabilne i mirne kulture kao i razumevanje naše duboke međuzavisnosti kao ljudske vrste.

Izvan zakona fizike?

Živimo u svetu punom prirodnih sila ili zakona, ali dali su oni zaista samo oni o kojima smo učili na časovima fizike u školi? To jest, tri zakona kretanja Isaka Njutna, koja opisuju osnovna pravila o tome kako se kretanje fizičkih objekata menja ili njegov “zakon gravitacije” plus dodatak Ajnštajnove teorije opšte relativnosti koja pruža sveobuhvatnije objašnjenje fenomena gravitacije?

Da i ne.

Znamo da gravitacija određuje predmetima da padaju na zemlju, da voda teče nizbrdo, da kretanje neživih objekata nizbrdo oduzima minimalnu energiju, čak i da su zgrade dizajnirane pomoću efekata gravitacionih sila koristeći kompresiju koja ih drži zajedno i pomaže da se usidre. Stoga dizajniramo sisteme koji koriste nagib na gradilištu prilikom postavljanja sistema za odvod vode, prilikom pravljenja jaraka za skupljanje vode i drugih hranljivih materija kao i pri kretanju materijala. Ako želimo da pošumimo obronke brda optimizirajući prirodnu regeneraciju, sadimo na vrhu padine, omogućavajući drveću da se seje nizbrdo. Takođe razmatramo ograđivanje životinja koje brste biljke, kao što su jeleni, bar dok mladice ne porastu.

Mikroklime

Sadimo vetrobrane kako bismo stvorili mikroklimu i postavili naše kuće, strukture i bašte tako da iskoriste njihove zaklone. Nežne biljke postavljamo u mikroklime van domašaja vetra (i ako je moguće, na najjače podnevno sunce). Vetroelektrane postavljamo na vetrovitim grebenima radi maksimalne efikasnosti, a solarne panele na najsunčanijim mestima kako bi proizvodile struju i grejale vodu.

Ovi primeri deluju kao zdrav razum, ali iznenađuje koliko je veliko iskušenje da ponekad zanemarite razum ako vijate velike snove!

Isto tako, na časovima biologije učimo o prirodnim silama kao što su:

Geotropizam – pojava rasta korena biljke prema dole

Fototropizam – pojava rasta biljaka prema svetlosti

Hidrotropizam – pojava rasta korena biljke prema vodi

Kao dizajneri permakulture, bilo bi glupo pokušavati poricati ove sile, stoga je važno truditi se da ih unutar naših dizajnova unapredimo. Na primer, sađenje biljaka koje vole svetlo u hladnom i mračnom šumskom vrtu, zbijajući ih u složene slojeve, i očekivati da izrastu u zdrave primerke kontrira fototropizmu. Umesto toga, želimo da podstaknemo optimalne uslove za zdrav razvitak sađenjem biljaka dalje jednih od drugih nego što bismo to činili u tropskim i subtropskim predelima.

Nasledstvo i ostali kopneni obrasci

Naše osnovno obrazovanje nas uči o prirodnim silama, pomaže nam da shvatimo kako da ih prepoznamo i da sarađujemo s njima, ali permakulturni dizajn je mnogo više od shvatanja proste fizike. Posmatrajući prirodu možemo učiti iz njenih obrazaca. Učimo o prirodnom nasledstvu u šumama. Drvo padne u našoj lokaknoj šumi, i svetlost se probije kroz nadstrešnicu. Šta tu onda raste i kojim redosledom? Učeći iz dugotrajnog posmatranja, možemo imitirati ovo prirodno nasleđe u našim baštama, zamenjujući jestive, lekovite i vlaknaste biljke sa čistim domaćim biljkama u nišama koje će im najviše odgovarati. Mi oponašamo divlje biljke i pokušavamo da stvorimo lako održivo, polu-divlje, i zdravo udruženje biljaka obraćajući pritom pažnju na količinu prinosa koji želimo da postignemo.

Životinje

I životinje nam mogu pomoći da razumemo naš pejzaž. Ako je kravama i ovcama dozvoljeno da pasu na odgovarajućem, biološki raznovrsnim područjima, one će prirodno birati biljke koje će im pomoći da održe svoje zdravlje. Posmatrajući šta one biraju možemo razviti biološki raznolike pašnjake sa pravim balansom trava i lekovitih bilja kako bi im omogućili da ostanu u dobrom stanju. Pasući na monokulturama raža, životinjama se smanjuje imunitet, što onda nalaže potrebu za antibioticima u njihovoj hrani, lekovima koji na kraju truju njihovo mleko i meso i stvaraju imunitetsku tempiranu bombu za ljudsko zdravlje.

Životinje tako mogu obavljati zadatke za nas – one su prirodne sile sa kojima možemo sarađivati. Na primer, svinje možemo da koristimo za oranje zemlje, time je pripremajući za sadnju, ovce za košenje trave (na mom lokalnom groblju se retko viđa kosilica, crkva koristi ovce), kokoške za plevljenje i patke za suzbijanje štetočina.

Nasledstvo u organizacijama

Kada učimo o nasledstvu, započinjemo s korovom, hrapavim biljkama koje kolonizuju golo tlo uprkos uslovima. U društvu takođe možemo imati ”korov” – hrapave pojedince koji kolonizuju novo tlo – uvodeći potpuno nove ideje koje ostatak društva često smatra apsurdnim. Bill Mollison je klasični korov, čovek koji je plivao protiv plima prihvaćenih ideja i predvideo efekte industrijske monokulture na zdravlje tla i opadanje prinosa. Bill je koosnivač permakulture u Australiji 1970-ih godina, mnogo pre nego što se većina nas, kao odgovor na njegova otkrića, probudila pred ekološkom krizom. Gandi je bio nekonformistički korov. Odbio je da prihvati britansku vladavinu Indijom i bespogovorno se zalagao za nezavisnost. Nelson Mendela je takođe bio korov, spreman da decenijama izdržava zatvor i optužbe pristalica apatije da je nasilni terorista.

Korovi u društvu su često neumoljivi. Oni odbijaju komformizam. Prema tome, mogu biti veoma čvrsti karakteri! Korisno je imati na umu da kada radite sa njima morate da im date dovoljno slobode. Potrebni su nam korovi, inače bi naše intelektualno, umetničko, naučno i filozofsko tlo bilo ogoljeno novih ideja.

Nakon korova dolaze pioniri, ljudi koji pokupe ideje korova i sprovode ih. Dok su ljudski korovi poput bodljikave trave, pirike, maslačka, ili koprive, koji pokrivaju i stabilizuju tlo u kojem žive, pioniri su sledeći nivo našeg društvenog ekosistema. Poput žutilice, jove, ili vresa,  oni ili donose plodnost ili postavljaju svoje korenje i počinju kolonizirati drugi nivo (kao pionirsko grmlje ili mala stabla). Oni su azotni fiksatori koji oplođuju zemlju koju je korov kolonizovao. Razvijaju se, evoluiraju, testiraju, grade tlo, stvaraju nove slojeve razumevanja… I oni mogu biti neumoljivi, očigledno opsednuti istraživanjem onoga što nije uobičajeno prihvaćena mudrost. Pioniri su motivisani nekonformisti, sposobni da uzimaju koncepte, ideje, otkrića i razvijaju ih i prilagođavaju. Takođe mogu biti prilično neumoljivi u odnosu na druge ljude iz svoje društvene grupe. Ako prepoznate pionira, morate mu oprostiti njegovo iskreno samopouzdanje. Njima je ono potrebno kako bi preneli baklju korova na sledeći korak.

Tokom sledeće faze uspeha, udahnimo uzdah olakšanja. Sada je vreme da biljke dožive vrhunac. Golo tlo je kolonizovano i stvorena je plodnost. Imamo korenje, prizemni pokrivač, grmlje i malo drveće. Biološka raznovrsnost staništa počinje da raste i stvara se mikroklima koja može da podrži veliku stabilnost vrha nadstrešnice. Sada je vreme za velike hrastove, bukve, džinovske sekvoje, najviša stabla prašume…sporije rastuća veličanstvena stvorenja naše šume i naših okeana. U našoj kulturi, pored naših ekosistema, možemo podržati i uživati i u našim vrhunskim vrstama, onim koji posao pionira i korova prenose na drugi nivo. Oni ne smeju biti pomešani sa nekonformistima iz prethodnih faza, oni su u stanju da sintetišu ideje i otkrića svojih prethodnika i razviju ih do sledećeg nivoa mudrosti i uvida. Možete tvrditi da je Vinston Čerčil bio klasičan primer vrhunske vrste, primer vođe koji je u stanju da ujedini narode i nadahne ljude da se odupru zlu fašizma.

Životna sila

Postoji još jedan nivo prirodnih sila koji možemo istražiti, koji se nalazi izvan sfere konvencionalne nauke. On je poznat u kineskoj medicini već hiljadama godina, i zove se „Ki“. „Ki“ je takođe poznat i kao Životna sila i predstavlja životnu energiju. Nikada niste svesniji misteriozne priode Ki-ja, dok ne vidite leš svog prijatelja ili rođaka. Osoba je i dalje unutar tela, ali očigledno je da gledamo praznu školjku, a ne suštinu osobe koju smo tako dobro poznavali. To je duboko i ponižavajuće iskustvo. Iskra života, tako dragocena, je otišla.

Ta iskra teče kroz sve nas. Možemo raditi sa ili protiv nje. Kako raditi sa njom? Dobra ishrana, vežbanje, mentalni stav, ravnoteža, prirodni lekovi koji ne samo da uravnotežuju telo fizički, već rade sa osobom u celini i pomažu u uravnotežavanju emocionalnih i mentalnih nivoa. Duh takođe možemo hraniti tako što ćemo produbiti našu vezu sa životnom energijom, provodeći više vremena napolju u prirodi, diveći se različitim godišnjim dobima, pejzažima, promenljivim vremenskim obrascima, velikim otvorenim prostorima… Svako ima svoj način na koji će to da radi. Jedan od mojih najdražih jeste vožnja kajakom po rukavcima ili na moru, plivanje u divljini, penjanje po brdima. Želim da uživam u lepoti sveta i da je duboko ispijem, kako bi mogla da me neguje kada se vratim poslu i stolu.

Životna snaga se takođe može podstaći, gajiti i slaviti zajedno sa drugim ljudima, unutar naše grupe, zajednice i društva. Velika umetnost i muzika imaju sposobnost da to čine, kao i deljenje velikih nauka, filozofije, inovacija i otkrića. Tamo gde postoji kreativnost bilo kakve vrste unutar etičkog okvira za unapređenje života, koji je od koristi čovečanstvu, srodnim bićima i ekosistemima na ovoj planeti, dešava se proslava životne snage. To je razlog zašto su etike Brige o Planeti, Brige o Ljudima i Poštenog Udela osnova permakulture i zašto su toliko bitni. Društvo bez etike postaje brutalno, postaje trka za prikupljanje resursa koja zanemaruje ograničenje rasta, kojoj nedostaje saosećanje za manje sposobne i ugroženije ljude, i ultimativno je duboko destruktivna za većinu ljudi i planetu.

Iz ove perspektive, vraćamo se na početak ove serije, na moj prvi članak o permakulturnoj etici (vidi dole).

Ono što mislimo da je početak, često je kraj
A doći do kraja znači započeti ponovo
Kraj je tamo odakle krećemo
Nećemo prestati sa istraživanjem
I kraj svih naših istraživanja
Će biti dolazak na mesto gde smo počeli
I shvatanje tog mesta po prvi put.

Little Giddings, Four Quartets, T S Eliot

Izvor: 8. Working With Not Against Natural Forces – an original permaculture principle
Napisala: Medi Harland, preveo: Marko Burić

Maddy Harland je urednica i suosnivačica časopisa Permaculture, međunarodne periodične publikacije na engleskom jeziku koja objavljuje sadržaje iz područja održivog življenja: od permakulturnog vrtlarstva, preko održive arhitekture i zelenog graditeljstva, do prijevoza s niskim ekološkim otiskom i održivih zajednica. Maddy Harland je i suosnivačica izdavačke kuće Permanent Publications koja objavljuje knjige iz područja praktične zaštite okoliša. Autorica je knjige Fertile Edges: Regenerating Land, Culture and Hope (nije objavljena na hrvatskom). 
Ovaj članak izvorno je objavljen na www.permaculture.co.uk. Za dobivanje više informacija o permakulturi širom svijeta možete se pretplatiti na tiskano izdanje časopisa. Pretplatnici dobivaju pristup elektroničkom izdanju svih do sada objavljenih brojeva časopisa, od 1992. godine. Časopis Permaculture nudi i besplatne video sadržaje putem kanala na YouTube-u, na teme od šumskog vrtlarstva, preko zelene gradnje do regenerativne poljoprivrede.