Baštovani često umiruju svoju savest tako što koriste ekološka sredstva u pokušaju da savladaju štetočine ali svaka smrt podrazumeva upravo to – gašenje života.

I svima govorim sledeće: ne možete vi da pobijete sav leteći i puzeći svet, niti možete niti smete. Zato je mnogo važnije da sarađujete, a još važnije da naučite kako se u bio uzgoju igraju žmurke.

Bez obzira što postoje biološki prihvatljivi insekticidi i fungicidi, zamke i klopke protiv predatora, ja sam protiv smrti. I ne vidim joj smisao.

Svaka smrt, bilo kog stanara u bašti, podrazumeva patnju, stah i bol. Ekološka sredstva ne mogu ništa da promene u toj činjenici već su samo prihvatljiva za eko sistem. Zato je važno da biološke metode dosledno primenjujemo. Ako želite samo površno da isprobate biološke metode delovanja, one neće funkcionisati. Zaista je potrebna doslesnost!

Mi imamo obavezu da u kultivisanom delu prirode, našoj bašti, obezbedimo miran život, bez patnje. Mir se podrazumeva prvo u vama.

Svaki put kada me uspaničeno nazovete žaleći se da je nešto napalo vašu biljku, ja znam da se biljka bori sama, a znam da ja moram da se izborim sa vama. Zato je mir u vama preduslov za spokoj vaših biljaka. Iz tog razloga ja primenjujem repelente i atraktante, nikako cidna sredstva. Na tom osnovu se bazira kompletan moj autorski rad i sestrinstvo biljaka koje ulazi u priču o modelima za brzi uzgoj.

Osnov mira u bašti je dosledna primena bioloških metoda: negovanje tla, malčiranje, mešovita sadnja, saradništvo sa tlom i iznad tla, poznavanje resursa, kompostiranje, upotreba semena iz vlstitog uzgoja jer je njihov genetski zapis potpuno pripremljen na vaš ekoistem i predatore.

Imala sam sreću da se upoznam sa knjigom Hansa Moliša “Uticaj jedne biljke na drugu” na vreme, a to je bilo vreme mog stasavanja kao bio baštovana. Naučna podloga pojašnjava ono čemu svedočim svaki dan, a eto ljudima je potrebna nauka da bi verovali.

Postoje ti Zeleni anđeli koji su u stanju da čuvaju naše biljke. Ja vam ih predstavljam u tabeli.

Svaki život je jednako vredan i bio uzgoj se mora prihvatiti kao koncept života.

U bio bašti se lako može uložiti u život. Na ovom putu sam gubila biljke ali sam postigla pravu miroljubivu bajku u kojoj svako biće ima jasnu ulogu u ovoj sezonskoj predstavi. Svaka uloga mora da postoji samo je svi mi zajedno držimo u zadatom okviru. I to ljubavlju!

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

Ko to čuva naše biljke?

Stalno pišem o predatorskom lancu kao kruni vašeg uspeha i zato je bitno da ga negujemo, podržavamo jer smrt svakog bića oko nas je uzrok i posledica u jednom. Ne možete samo da pokušate sa biološkim metodama, morate dosledno da ih primenjujete.

Upoznajući prirodu i svet oko sebe ja se vraćam njoj, prirodi, ne kao posmatrač nego učesnik. Čovek je sebi napravio mnogo nevolja stavljajući sebe na pijedestal kao dominantnu vrstu. Ni po čemu dominantni (osim po pohlepi) nismo. Izdvojili smo na taj način sebe iz prirode jer “kao dominantni” mislimo da možemo sami i zato nam na svakom stepeniku života treba nečija stručna pomoć. Pomoć da bismo bili srećni! Ajme, apsurda!

Priroda je savršena, celovita, jaka i njenim upoznavanjem mi se oslobađamo strahova i stičemo nove veštine: tolerancija, odgovornost i solidarnost. To su danas prave veštine!

Da li znate da daždevnjak ima sposobnost da obnavlja delove svog tela pa čak i organe? On može sebi da stvori novo srce! Mislite o tome kada sebe smatrate dominantonom vrstom!

U našoj bašti žive bića koja učestvuju u održavanju ravnoteže lanca. Sva bića jednako učestvuju. Zato je važno da znate koji su insekti vaši Žuti anđeli u bašti kako biste promenili svoj dosadašnji odnos prema njima. Ja ne volim podelu na Korisno i Štetno jer to čoveka stavlja u lošu poziciju, a nas vodi ka stranputici. Prestanite da delite bića, jer to nema nikakvog smisla kada je o prirodi reč. Ali postoje neki od predatora koji su zaista pravi asistenti ako im to dopustite ili ako se oslobodite straha.

Stršljen je s namerom stavljen na prvo mesto. Biće kome se divim celim životnim opusom svojim, a sve dok sam koliko je dragoceno kada se oslobodite od straha kada je ovaj insekt u pitanju. Čovek čim zakorači u prirodu saznaje da je stršljen opasan ubica, taj strah se ugrađuje u njega i nikada se i ne trudi da se njega oslobodi. Zapravo, insekti nas i ne vide, nismo im hrana, samo nas se boje.

Hajde da vašu baštu učinimo jednom miroljubivom oazom gde se svako biće oseća bezbedno. Važno je zbog biljaka koje vašu potrebu da ih zaštitite tako što ubijate insekte doživljavaju kao nasilje. Ne zanemarite moć energije.

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

 pozdrav permasi,

Moja kcerka je 12god i jako zeli neku zivotinju( oko i unutar kuce)  …spominjala je macu  i patuljastu  kozu …
Zivimo u malom gradicu  , nas vrt je cca 9m x9m  gdje experimentiram ,a zelenja i parkova ima u krugu kuce

Znaci Trazim neku zgodnu malu zivotinju , ?sisavac ?  tako da povezem aktivnosti oko nje sa permakulturom .

Mozes dati savjet koju bi ti zivotinju odabrao/la  i zasto ?

aj zivjeli .
B.

ps.  najvise bi violio tu malu kozu ali nemoze sama,  trebaju 2 barem , to mi je onda opet previse …  e da i pas nije opcija zasada

4 komentara na forumu Autor: branko zadnji komentar: 01/08/2018 12:02 od Goco

Objavio: Sa foruma

Prvotni uzgoj peradi je u odnosu na sadašni uzgoj bio potpuno drugačiji, pogotovo kada su upitanju kokoši.
Kokoši su se uglavnom držale uz obiteljske domove da bi uništavali kukce, gusjenice , puževe, male glodavce, male reptile…, a malo im se davalo hrane, tek toliko da ih se zadrži u blizini kuče.
Nastanbe za njih su isto bile rijetke jer su obično za vrijeme odmora i spavanja obitavale na stablima.
Za održavanje zdravlja i vitalnosti ljudi su primjenjivali razne trikove, npr. u takozvana ćeprkališta se ubacivao pepeo sa ognjišta i kada bi se koke zaćeprkale u taj pepeo uništavalebi nametnike na perju i koži. Za uništavanje crijevnih parazita koristio se luk ćešnjak, na način da bi se isjeckao luk i do pola napunio u neku posudu i ostatak napunio bilo kojim jestivim uljem, te nakon nekog vremena bi se recimo na nekih kilogram žitarica stavilo dvije žlice tog ulja i dobro protreslo da se ulje zaljepi za zrna i tako davalo peradi. Isto tako se za tu namjeni kuhao ćaj od vrijeska koji im se davao da piju.
U osnovnoj prehrani su se dosta koristile otpadne masnoće životinjskog podrijetla, krv, iznutrice. Pogotovo je takva prehrana poželjna zimi kada u prirodi ima manje malih životinjica i kukaca pa im normalno manjka proteina životinjskog podrijetla.
Ja osobno zagovaram uzgoj izvornih pasmina domaćih životinja i kao što je ćinjenica da oboljelima najbole pomažu trave iz njhova zavićaja, tako je i ćinjenica da su za prehranu najbolja izvorna hrana, bilo biljnog ili životinjskog podrijetla.

16 komentara na forumu Autor: franko062 zadnji komentar: 01/01/2026 18:03 od Harp

Objavio: Sa foruma

Imam četrdesetak kajsija/marelica koje dospijevaju u razno vrijeme. Danas smo žena i ja brali i prvi put vidjeli kako su “bubamare” napravile ogromnu štetu. “Bubamare”, jer radi se o kukcima koji liče na bubamare, različitih su boja (od crvene do žute u više nijansi, pa i crne) i različite su veličine i broja točaka. Ujedaju poput muha. U zrelim marelicama buše prave kratere, u kojima ih zateknete po nekoliko. Te plodove ćemo upotrijebiti za preradu, jer se nadamo da kukci nisu toksični i da ne zagađuju plodove nekim svojim izlučevinama, toksinima. Napominjem da ne upotrebljavam nikakvu kemiju. Prošle godine mi je propalo desetak stabala kajsije, mislim od apopleksije. Drvo na više grana pusti smolu i te grane ili cijelo stablo se osuši. Za ovu godinu je kasno nešto poduzimati, ali vidim da će to predstavljati problem u narednim godinama. Vjerujem da sam ih vidio na stotine, gotovo kao zlatice na krumpirima. Što poduzeti? 

11 komentara na forumu Autor: 0 zadnji komentar: 08/07/2016 03:22 od

Objavio: Sa foruma

Kako ima puno toga o kalifornijskim glistama što bi htio podijeliti s vama, pa rekoh možda da otvorim novu temu, gdje bi bilo sve na jednom mjestu.

Kako je teško ljude zainteresirati za gliste, pogotovo za ove koje se smatraju strankinje jer se zovu “kalifornijske”, napravih mali video kako bi ljudi vidjeli da je njihova moć zapravo u njihovom velikom broju i mogućnosti da ih puno bude na malom prostoru.

U ovom slučaju sam ih tako koncentrirao kako bi dobio čistu masu glista.

Nastavak pogledajte na forumu.

11 komentara na forumu Autor: nino zadnji komentar: 17/10/2021 05:10 od misoo83

Objavio: Sa foruma

22 komentara na forumu Autor: zemljak zadnji komentar: 12/10/2016 17:19 od franko062

Ne zamjerite, vodit ću si ovdje neke bilješke o uzgoju Dalmatinskih kokoši.
Drug Malus mi je izlegao 11 grla, tj. krijesti i donirao još i pijetla. (Inače su dobre majke, ali ove godine su jaja morala u inkubator!?)
Stigle su 11.6. noćnim busom iz Splita u ZG. Ne žele svi autobuseri prevoziti žive životinje.
Noć je bila bolji izbor jer je niža temperatura, imaju mjesec dana. A kad su bile novorođenčad, ciljali smo toplije vrijeme za prijevoz ali nismo realizirali..

Preživjele su put. Jedna je bila nepokretna, zgazile ju kolegice.
Nisu bile zainteresirane za vodu u 5 ujutro.
Iz ZG sam ih (nazad) vozio na Karlovačko područje, sirote. Pivac je počeo kukurikati čim je sunce provirilo. Tada su i jele, još u vožnji.
Jedna crna mi je pobjegla iz kutije, i pokenjala auto. Ta se i kasnije pokazala najhrabrija. Ostale se skrivaju u kutu, u skrovištu od sijena (na slici) a crna šetala sa pivcem po ‘dvorištu’, sa njim i spava na prečkama. Ta je već bila pobjegla i izvan ograde i sakrila se u travu.
Ozlijeđena koka kreapala. I još jedna sad tetura.
Jedu neku Malusovu mješavinu mljevenih žitarica plus soja. Voda iz potoka.

Preporuča ih se po dolasku u novi kokošinjac ostaviti zatvorene cca 6 dana, da se priviknu i prihvate ga kao novi siguran dom, da se noću vraćaju unutra.

Sad smo im dali busene trave, možda dobiju vitamine i kojeg skakavca pa se oporave i brže prebole stres…
Molim savjete.

Slike:
1) Kokošinjac izvana (je li im dovoljno svjetlosnih otvora?)
2) Izlaz u dvorište (da napravim nešto da lija ne može unutra, prečkasto?)
3) Pivac i hrabra vrana u kosovom obličju
4) Lijevo gotov zaklon, desno zaklon od slame u izgradnji
5) Pivac u dvorištu (je li ograda dovoljna protiv lasica itd?)

Nastavak priče i slike pogledajte na forumu

22 komentara na forumu Autor: zemljak zadnji komentar: 12/10/2016 17:19 od franko062

Objavio: Sa foruma