Šta je permakultura – Drugi deo: Principi
U drugom delu serije „Šta je permakultura“, Medi Harland objašnjava dvanaest principa permakulturnog dizajna i primenjuje ih na različite scenarije, ne samo u primerima na zemlji.
Dvanaest principa dizajna permakulture su alati za razmišljanje koji nam, kada se zajedno koriste, omogućavaju kreativno redizajniranje našeg okruženja i našeg ponašanja u svetu smanjene potrošnje energije i resursa. Ovi principi se smatraju univerzalnima, iako metode koje se koriste za njihovo izražavanje variraju u zavisnosti od mesta i situacije. Mogu se primenti na našu ličnu, ekonomsku, društvenu i političku reorganizaciju, dok je etička osnova permakulture vodič za korišćenje ovih alata za dizajniranje i obezbeđuje njihovu odgovarajuću upotrebu.
Svaki princip može da se zamisli kao vrata koja se otvaraju ka čitavom sistemu razmišljanja, pružajući drugačiju perspektivu koja se može razumeti na različitim nivoima dubine i primene. Dejvid Holmgren, jedan od tvoraca permakulture, redefinisao je principe permakulture u svojoj uticajnoj knjizi: „Permakultura: Principi i putevi iznad održivosti“. Kada sam počela da držim govore o permakulturi različitim tipovima publike, odlučila sam da napišem sopstvena objašnjenja i primenim principe ne samo na dizajn vrtova i farmi, već i na posao, društvo i kulturu. Svaki princip dolazi sa Dejvidovom „poslovicom“ i propraćen je mojim objašnjenjem.
1. Posmatraj i sudeluj
„Lepota je u oku posmatrača.“
Za mene je ovaj element mirnoće i posmatranja ključ dizajna permakulture. U svetu naglih preobražaja, “fast” svega, imati sposobnost posmatranja godišnjih doba, praćenje promenljive mikroklime na komadu zemlje, razumevanje kako obrasci vetra, vremeskih prilika i nagiba utiču na mrazne džepove i rast biljaka, jeste prilika da započnemo sa učenjem o dubljim aspektima brige o planeti. Također nas to čini sposobnijima za donošenje mudrih odluka o tome kako dizajniramo ili ekološki renoviramo naše kuće i planiramo naše bašte i farme.
2. Zadrži i skladišti energiju
„Pravite seno dok sunce sija.“
Kako bi umanjili potrebu za traženjem resursa spolja, umetnost hvatanja energije u dizajnu je blisko povezana sa posmatranjem. U vrtu se to odnosi na izbegavanje sadnje nežnih sadnica u mraznim džepovima na proleće ili maksimiziranju solarnog dobitka postavljanjem plastenika na južnoj strani zgrade kako bismo mogli produžiti sezonu, ali i zagrejati kuću pasivno dobijenim solarnim dobitkom. Kada god možemo, pokušavamo zadržati vodu, sunčevu svetlost, toplotu, zemljište, biomasu i plodnost kako bismo postali samootporniji.
3. Ostvari prinos
„Ne možeš raditi na prazan stomak.“
Hrana čini čak trećinu našeg ekološkog otiska, tako da ima smisla uzgajati koliko god možemo sami, čak i ako se to ograniči na ukusna proklijala zrna na prozoru stana. Dakle, permakulturni vrt obično predstavlja jestiv pejzaž s dobrim cvetnim pratiocima za privlačenje korisnih insekata, a zgrada je potencijalno skladište toplote i struktura za solarne panele. Ali koncept „prinosa“ nije samo u obnovljivoj energiji ili povrću; prinos može biti i u socijalnom kapitalu. Za nas u Permaculture Magazine Videti ljude kako menjaju svoj život na bolje, stvaraju veze u zajednici i smanjuju svoj ugljični otisak nakon čitanja naših knjiga ili časopisa, jeste ultimativni pozitivni prinos jednog izdavača.
4. Primenjuj samoregulaciju i prihvati povratne informacije
„Gresi predaka prenose se i na sedmu generaciju potomaka.“
Sagorevajući fosilna goriva oslobađamo CO2 u atmosferu, zadržavamo toplotu zbog čega temperature rastu. To uzrokuje topljenje leda, što pritom dovodi do gubitka reflektujuće površine, što zatim dovodi do veće apsorpcije sunčeve svetlosti i još viših temperatura. Moramo prihvatiti odgovornost za svoje postupke.
5. Koristi i ceni obnovljive resurse i usluge
„Pustite prirodu da ide svojim tokom.“
Kad god je moguće, permakultura nastoji da koristi resurse koji se mogu obnoviti. Naravno, to se odnosi na energiju, ali i na ekološku izgradnju, panjače, očuvanje tla i sadnju višegodišnjih prehrambenih kultura, kao i jednogodišinjih biljki uz uštedu semena. Opasnosti oslanjanja na neobnovljive izvore energije, tehnološke popravke i spekulativni novac postaju sve očitije.
6. Ne stvaraj otpad
“Ne bacaj, već čuvaj.” ili “Bolje sprečiti nego lečiti.”
U Velikoj Britaniji svake nedelje bacimo ekvivalent 24 vreće šećera po domaćinstvu: 14,1kg. To je 29 miliona tona (55% toga su domaćinstva) godišnje. Moja omiljena izreka kaže da će današnja deponija biti “rudnik“ sutra. Mi u Permaculture magazine ne prikupljamo otpad i naše poslovanje je zasnovano na principima permakulture. Višestruko koristimo i recikliramo sve moguće materijale: papir, karton, tekstil, staklo – i kompostiramo svu organsku materiju, od kuhinjskog otpada do rezanog papira. Kompost zatim hrani našu baštu u dvorištu naše kancelarije i obezbeđuje medijum za uzgoj biljaka za druge projekte u Centru za održivost.
7. Dizajniraj od uzoraka prema detaljima
“Od drveća ne vidiš šumu”
Kad smo Tim Harland i ja dizajnirali našu kuću i baštu, čitali smo o dizajnu permakulture, šumarstvu, obnovljivoj energiji, ekološkoj arhitekturi i ekološkoj obnovi onoliko koliko smo mogli. Proveli smo godinu dana posmatrajući naš komad zemlje pre nego što smo započeli sadnju i isplanirali kako da našu kuću učinimo srećnim, energetski efikasnim mestom za život. Posmatrali smo godišnja doba, klimatske razlike, vremenske prilike, obrasce tla, nagib i sopstvene, ljudske i porodične aktivnosti na toj lokaciji.
Takođe smo razmotrili rubno područje između kuće i bašte, te kako to možemo učiniti i estetskim i produktivnim u pogledu useva hrane i prikupljanja energije. Drugim rečima, započeli smo sa pogledom na širu sliku, na obrazac održivog življenja, sa primerima iz drugih mesta, a zatim smo precizirali naše istraživanje u detalje koji su pogodni za našu lokaciju. Nismo napravili „listu za kupovinu“ pojedinačnih predmeta ili projekata i pokušali da ih umrežimo u mišmaš nečega što se može smatrati „zelenim“.
8. Uključi umesto da isključuješ
“Više ruku olakšat će rad”
Imamo kulturološku tendenciju da odvojimo povrtne vrtove od cvetnih vrtova i koristimo tvrde ivice za dizajn naših prostora. Međutim, vrtlari koji prakticiraju miješanje kulutra znaju da što je voćnjak više integrisan sa livadom divljih vrsta, ili je povrće sa cvećem koje posećuju korisni insekti, to će manje štetočina privlačiti. Isto važi i za ljude. Kulturna raznolikost stvara snažnu i plodnu kulturu, dok kruta monokultura politike i religije može doneti sterilnost, pa čak i socijalnu i političku represiju.
9. Primeni sitna i spora rešenja
„Što su veći, teže padaju.“ ili “Tko visoko leti nisko pada”
Naše društvo trenutno zavisi od ogromnog unosa fosilnih goriva, dok je biosfera preopterećena njihovim proizvodima. Što su naša tehnologija i lanci snabdevanja pristupačniji i lakši za popraviti, to je sistem snažniji. Ovaj princip govori o ručnim alatima, odgovarajućoj tehnologiji koja se lako može popraviti i o premeštanju.
Trenutno imamo trodnevni „baš na vreme“ lanac snabdevanja supermarketa. Ako se prekine nabavka goriva, police supermarketa će se alarmantno isprazniti. Bolje je ugraditi otpornost u naše sisteme tako što ćemo što više relocirati naše suštinske potrebe i imati tehnološke alternative koje možemo popraviti.
10. Koristi i ceni raznolikost
„Ne stavljaj sva jaja u istu korpu.“
Biološka raznolikost stvara zdrave ekosisteme. Raznolikost u pogledu useva, izvora energije i zaposlenosti doprinosi većoj održivosti. Cenjenje raznolikosti među ljudima stvara mirnije i pravednije društvo. Sukobi i ratovi su najveće ubice održivog razvoja.
Koristi rubna područja i ceni marginalno
„Nemoj misliti da si na pravom putu samo zato što je staza utabana.“
Primeri rubnih područja ili ivica u prirodi su tamo gde se krošnje susreću sa čistinom u šumi, pozivajući vazduh, sunce i obilne količine cveće; gde se more i reka susreću sa kopnom u plodnom sučelju ušća, prepunom beskimečnjaka, riba i ptica; tamo gde se obale potoka susreću sa ivicom vode i plodnost je izgrađena nataloženim blatom i peskom tokom poplava, dajući život neredu biljnog života; tamo gde se susreću ravnice i voda, poplave i aluvijalna tla…
Rubna područja u prirodi podrazumevaju povećanu raznolikost povećanjem međusobne povezanosti elemenata: zemlje, vazduha, vatre (sunca) i vode. Ova pojava povećava mogućnost za život u svoj svojoj čudesnoj plodnosti formi. U ljudskom društvu, rubna područja su tamo gde imamo kulturnu raznolikost. To je mesto u kojem napreduju slobodni mislioci i takozvani „alternativci“, gde je dozvoljeno da se razvijaju nove ideje a staroj mudrosti se s pravom daje poštovanje. Rubna područja su potisnuta u nedemokratskim državama i zemljama koje zahtevaju teološku pripadnost jednoj religiji.
12. Promene koristi kreativno i reaguj na njih
„Vizija ne znači videti stvari onakvima kakve jesu, već onakvima kakve će biti.“
U prirodi postoji proces sukcesije. Golo tlo je kolonizovano korovom koji je potom zamenjen dračom. Zatim slede pioniri poput srebrne breze, jove i gorse koje stabilizuju tlo. Poslednja dva pomenuta čak fiksiraju azot i stvaraju okruženje koje može ugostiti sporo rastućih vrsta iz umerenih klima, poput hrasta, bukve i tise. Ali priroda je dinamična i sukcesiju mogu prekinuti životinje koje brste biljke, oluje koje ruše drveća i stvaraju čistine ili promenljiva klima koja je manje gostoljubiva za određene džinove kao što su hrast i bukva.
Izazov permakulturnog dizajnera jeste razumeti kako svi ti faktori međusobno deluju u pejzažu ili na određenoj parceli zemljišta, i zatim dizajnirati u skladu s tim. Nije dobro uspostavljati koprivu bez ograđivanja od jelena ili saditi drveće, ako će ono zaseniti solarnu ploču decenijama kasnije. Također moramo shvatiti kako će klimatske promene uticati na našu poljoprivredu, sa višim letnjim temperaturama, većim količinama kiše u zimskim i prolećnim periodama i jačim olujama sa većom brzinom vetra. Toplija leta mogu omogućiti uspostavljanje više vinograda na blagim južnim obroncima kredne doline (u južnoj Enleskoj). Ona također mogu uticati na to da engleski hrastovi budu manje izdrživi na jugu. Šta onda da sadimo i kako da dizajniramo u skladu sa našim naseobinama?
Jedan primer jeste sadnja više zaštitnih pojaseva za poljoprivredna zemljišta, kao i stambena imanja i prestanak izgradnje na poplavnim površinama. Međutim, princip je mnogo dublji od ovoga. Poziva nas da zamislimo svet u budućnosti, svet bez jeftine nafte i svet koji nužno i radikalno smanjuje emisije ugljenika u atmosferu. Radeći to, preduzimamo prve korake ka njegovom stvaranju. Mi stojimo na temeljima permakulturne etike, brige o Zemlji, brige o ljudima i pravedne raspodele, a osnaženi smo kompletom principa koji mogu usmjeriti naše planiranje i akcije. Ljudska bića mogu biti ili rušitelji ili samoizabrani domaćini na našoj planeti. Imamo sposobnost da doslovno sprovedemo reči u dela.
Permakulturnim dizajnom stvaramo potencijal za snažan i koristan odnos sa Zemljom. Možemo postati domaćini naše planete, a da istovremeno održavamo otvorenost i poniznost, da prihvatimo prirodu kao najmoćnijeg i najpametnijeg učitelja. Kakvu bismo kulturu mogli izgraditi da su ove dve perspektive temelj naše civilizacije! Verujem da ćemo se, kako naša svest raste, umjesto dizajniranja sopstvenih privatnih “rajeva” pobrinuti za ostatak čovečanstva i biosfere. Ne možemo da izgradimo ekološke arke na planeti koja propada. Mi smo deo međusobno zavisnog ekološkog sistema. U ekologiji nema „njih“ i „nas“. Permakultura nas uči o nisko-ugljeničnom, ekološkom životu u solidarnom izobilju. Ona je također etički zasnovan sistem dizajna za ljude koji žele ne samo da transformišu svoj život i život sebi bliskih, ali i da igraju ulogu u stvaranju ekološki uravnoteženog, pravičnog i prijatnijeg sveta. To je naš izazov.
Izvor: What is permaculture – Part 2: Principles
Napisala: Maddy Harland, preveo: Marko Burić
Maddy Harland je urednica i suosnivačica časopisa Permaculture, međunarodne periodične publikacije na engleskom jeziku koja objavljuje sadržaje iz područja održivog življenja: od permakulturnog vrtlarstva, preko održive arhitekture i zelenog graditeljstva, do prijevoza s niskim ekološkim otiskom i održivih zajednica. Maddy Harland je i suosnivačica izdavačke kuće Permanent Publications koja objavljuje knjige iz područja praktične zaštite okoliša. Autorica je knjige Fertile Edges: Regenerating Land, Culture and Hope (nije objavljena na hrvatskom).
Ovaj članak izvorno je objavljen na www.permaculture.co.uk. Za dobivanje više informacija o permakulturi širom svijeta možete se pretplatiti na tiskano izdanje časopisa. Pretplatnici dobivaju pristup elektroničkom izdanju svih do sada objavljenih brojeva časopisa, od 1992. godine. Časopis Permaculture nudi i besplatne video sadržaje putem kanala na YouTube-u, na teme od šumskog vrtlarstva, preko zelene gradnje do regenerativne poljoprivrede.
