Šta je permakultura – treći deo: Dizajn

U trećem delu naše serije „Šta je permakultura“, Aranya razotkriva proces permakulturnog dizajniranja, kako bismo mogli dizajnirati sisteme „koji zadovoljavaju ljudske potrebe, a istovremeno podržavaju ekosistem u celini“. On objašnjava zašto je permakultura moćno sredstvo za stvaranje održivih ljudskih društava.

Dizajn je svestan sastav koncepata, materijala, tehnika i strategija služećih određenoj svrsi. Ipak, videvši sve uzbudljive mogućnosti koje nam permakultura nudi, lako možemo zaboraviti na to i sklopiti kolekciju „zelenih“ tehnologija i tehnika, kako bi na kraju razočarali rezultatom. Trenutno ne nedostaje „zelenih opcija“ među kojima možemo birati, te smo stekli utisak da dok se ponašamo na određeni način i kupujemo prave proizvode, radimo najbolje što možemo.

La Ferme du Bec Hellouin

Ali u permakulturi i dizajnu se ne radi isključivo o odabiru pravih stvari, već i načinu na koji ih povezujemo. Priroda obiluje primerima korisnih odnosa, pokazujući nam vrednost ove strategije za dugoročnu održivost. Stoga uloga nas, dizajnera permakulture, jeste da komponente postavimo na najbolja mesta u odnosu jednih na druge i da stvorimo samoodržive sisteme koji zadovoljavaju naše potrebe. Međutim, takvi odnosi često zavise od konkretne lokacije, stoga moramo biti u stanju da svesno dizajniramo; da postanemo „permakulturni kuvari“, a ne neko ko samo čita recept. Iako usavršavanje ovog “zanata” može biti cjeloživotno iskustvo, osnove nije tako teško naučiti.

Iako zabrinutost oko našeg uticaja na životnu sredinu nije upitna, sasvim je prirodno da je oblikujemo tako da ispunjava naše potrebe, svaka vrsta koja živi na svetu čini upravo to. Važno pitanje koje nam postavlja zagovornica Biomimike, Janine Benyus, jeste da li su naši izbori dobro prilagođeni. Permakultura nam daje alate za stvaranje sistema koji podržavaju ne samo nas, već i buduće generacije, te život u celini.

U knjizi „Permakultura: Priručnik za dizajnere“, Bill Mollison predlaže:

  • Sistemi koje konstruišemo trebaju da traju što duže, a da zahtijevaju minimalno održavanje.
  • Ovi sistemi, snabdevani suncem, trebalo bi da proizvode dovoljno ne samo za sopstvene potrebe, već i za potrebe ljudi koji ih stvaraju ili kontrolišu. Dakle, oni su održivi, jer izdržavaju sebe i one koji ih grade.
  • Možemo da koristimo energiju za izgradnju ovih sistema, pod uslovom da oni tokom svog životnog veka, uskladište ili sačuvaju više energije nego što smo mi iskoristili za njihovu konstrukciju ili održavanje.

Ova dizajnerska razmatranja pružaju nam jasne kriterijume za učinak bilo kojeg permakulturnog dizajna. Ako prema ovim smernicama možemo da dizajniramo sisteme koji zadovoljavaju naše ljudkse potrebe, a istovremeno podržavaju ekosistem u celini, bićemo na dobrom putu ka održivom ljudskom društvu.

Najviše vremena i energije bismo trebali uložiti u uspostavljanje dobrog dizajna, tako da se ulozi smanjuju kako vreme prolazi. Obrnuto je sa prinosima, iz početka mogu biti mali, ali vremenom će neprestano rasti. U određenom trenutku, ukupna energija stečena na jednoj lokaciji premašuje uloženi iznos i sistem postaje profitibilan. Još jedna stvar koju treba zamaptiti jeste da smo mi, biološki gledano, samo ekosistem koji živi unutar većeg ekosistema, i sve što radimo ima posledice.

Rigedale Permaculture

Etika, principi i direktive

Permakultura nas savetuje da kada dizajniramo kako bi zadovoljili svoje potrebe, trebamo to činiti na način koji podržava ekosistem u celini. Etički principi u  permakulturi (briga o planeti, briga o ljudima i pravedna raspodela) su naši primarni vodiči u ovom procesu. Bilo koje ideje koje se ne uklapaju u ove etičke principe jednostavno nisu permakultura.

Bill Mollison i David Holmgren su nam također podarili niz principa i direktiva koje su od tada mnogi drugi prilagodili i nadogradili. Principi ekologije nas vode u primeni uspešnih prirodnih obrazaca za dizajn bašta i farmi. Međutim, možemo biti još kreativniji i primeniti mnoge od ovih principa i na društveni dizajn. Postoje i principi koji se bave načinom razmišljanja, pomažući nam da vidimo pozitivne aspekte u svakoj situaciji.

U svojim istraživanjima ćete pronaći mnogo više različitih verzija ovih principa. Nije toliko važno koji od njih su „u pravu“, već koje od njih smatrate korisnim u svom životu.

Zaytuna Farm

Okviri dizajna

Permakultura je posudila mnogo korisnih alata za razmišljanje sa različitih mesta, uključujući nekoliko okvira za dizajn iz drugih disciplina. Jedan od najčešće korišćenih jeste „SADI“, koji dolazi iz pejzažne arhitekture; označava to skraćenicu riječi istraživanje/anketiranje (Survey), analizu (Analysis), dizajn (Design), implementaciju (Implementation). Vrednost okvira je u tome što nas može voditi kroz proces dizajniranja, smanjujući šansu da nešto previdimo. Iako svaka faza može biti prilično detaljna sama po sebi, glavne stvari koje trebamo zapamtiti su:

Istraživanje – podrazumeva potrebe klijenata/korisnika kao i pejzaža koji će zadovoljavati te potrebe. Ovo bi moglo uključivati i mapiranje. Što se više pažnje obrati ovoj fazi posmatranja, to će dizajn biti bolji. Bill Mollison predlaže posmatranje sistema tokom najmanje jednog celog ciklusa, što je za kopneni dizajn čitava godina. To nas ne bi trebalo sprečiti da pravimo promene, samo nemojte, kao što bi Bill rekao, raditi nešto što će biti teško vratiti u prejašnje stanje.

Analiza – ovo je faza u kojoj uzimamo sve informacije koje smo sakupili i koristimo etiku, principe, te odgovarajuće alate i metode dizajna kako bismo što lakše izabrali najbolje elemente i najbolji način da te elemente spojimo u elastičan sistem s malim ulogom a velikim učinkom.

Dizajn (ili kako ja radije nazivam ovaj deo – Odluke, s obzirom da se ceo proces odnosi na dizajn) – ovde se posvećujemo našim idejama, izradjujući mape i liste koje pomažu da naše ideje predstavimo klijentima. Iako atraktivne mape mogu biti korisne u ovoj fazi, dodatno uključivanje argumentacije za donešene odluke može pomoći u razjašnjavanju samog procesa dizajna, te povećati šansu da klijenti razumeju širu sliku koja pokazuje njegovu funkcjonalnost. Predlog dizana treba da uključuje i predložene planove za implementaciju i održavanje.

Implementacija –  u nekom trenutku moramo uzeti naše ideje i sprovesti ih u praksu. Koliko god vremena odvojimo za razmatranje, i dalje ćemo biti iznenađeni nekim stvarima koje ne funkcionišu onako kako smo planirali; tako da se ne trebamo bojati da preduzmemo akciju. Samo primenom dizajna učimo koliko je uspešan u stvarnom svetu. Greške su odlične prilike za učenje, ali dobro obraćanje pažnje na faze istraživanja i analize bi trebalo da ih limitiraju.

Održavanje/nadgledanje – ovo nije uključeno u originalni akronim, ali šta ako pejzažni arhitekti samo implementiraju a zatim odu. Bez znanja o tome kako treba brinuti o sistemu (posebno o nepoznatim tehnologijama kao što su toaleti za kompostiranje), on bi mogao da ne funkcioniše kao što je zamišljeno i da bude napušten zbog svoje neefikasnosti.

New Forest Farm

Alati i metode dizajna

Tokom čitavog procesa dizajniranja možemo koristiti mnogo različitih alata i metoda za razmišljanje. Oni nam, na primer, mogu pomoći da razgovori s klijentima budu potpuno inkluzivni, pogotovo kada radimo sa većim grupama ili na dizajnu zajednice. Mogu nam pomoći u našim procesima donošenja odluka, kako bismo sa sigurnošću stvarali efektivne dizajne. Također, mogu nam pomoći da pripremimo realan plan implementacije. Ovo su samo neki od mnogih primera koji su izloženi u mojoj knjizi.

Permakultura nije poseban recept, niti krajnji cilj. Umesto toga, ona je tekući proces harmoničnog prilagođavanja promenljivim uslovima prirode. Proces dizajniranja je dar koji može pomoći svima nama da ostanemo na željenom putu.

Izvor: What is permaculture – Part 3: Design
Nalovna slika: Permakultura.edu.pl
Napisao: Aranya, preveo: Marko Burić

 
Facebook
Facebook