Svi smo mi došli ovde sa gotovim dizajnom svog života. No, danas nam dolaze drugačija deca. Vera je konkretno dovela mamu Tamaru i tatu Darka letos na PDC u RaČitluku, kod Sokobanje.

Nikada nije prerano

Ona je bila u maminom stomaku već pet meseci i rešila je da je vreme da pohađa PDC od 72 sata, u sred dugog toplog leta. Nije ona ništa glasno rekla. Samo je podstakla roditelje da se prijave (iako oni kao i većina roditelja, misle da su oni doneli tu odluku). Tamara i Darko su veoma skladan i vedar par, pa smo svi mogli da se “kupamo” u Tamarinim osmesima od jutra do sutra. Da li je blistala zbog trudnoće ili zbog predavanja koja je disciplinovano slušala po vasceli dan ili zbog Vere koja se smejuljila u njenom stomaku, ostaje vam da sami procenite.

Nije bilo lako svima šaputati

Kako god, da li opet namerno ili slučajno, tek Vera je šapnula Zoranu Vukšiću (voditelju kursa) da izabere mamino i tatino imanje za dizajniranje i tako je nastao dizajn Sunčano brdo u selu Velika Ivanča (pripada gradskoj opštini Mladenovac – Beograd). Kako samo to bebe znaju, Vera je rešila da želi da živi u prirodi i da želi da ima lepu kuću i sve lepo skockano na imanju, kao i da tu dolaze druga deca da se igraju i uče zajedno sa njom. Jednostavno, Vera nije ostavila ništa slučaju. Lepo je pomoću malih pomoćnika – patuljaka na projektu Bojana Krtinića, Katarine Lažetić, Manuele Pavković i mame i tate, sve izdizajnirala. Nije bilo jednostavno šaputati svim tim patuljcima, a oni su naravno kao i svi odrasli mislili da njima ideje padaju na pamet. Svašta, kao da Vera nije znala šta radi.

Strpljivo do dizajna imanja

Lepo je i strpljivo odslušala svih 72 sata i jasno joj je bilo šta sve mora da uzme u obzir prilikom dizajna svog budućeg prebivališta.Svima je držala “tremu” na prezentaciji, pa su briljirali, a noć uoči prezentovanja projekata, Katarinu Lažetić je držala budnom do sedam ujutro, kako bi “Kaja” sve završila na vreme. Kao slučajno, baš u njihovom timu se našla Kaja po zanimanju arhitektica, koja uzgred i prelepo peva, a slučajno je tu bio i Bojan koji pored muzike ima zanat kaligrafije, pa su slova na projektu blistala. O Manueli da ne pričam – vilenjakinja koja je vrlo dobro razumela Verin jezik, jer inače radi sa decom kao profesorka engleskog. O svemu je Vera vodila računa i dobila dizajn svog budućeg doma, potpuno po svojoj meri. Ljudi misle da bebe u stomaku samo spavaju i da su neaktivne, te se dosađuju…Možda ima i takvih, ali Vera nije od njih.

Stigla sam, kome je potrebna pomoć oko dizajniranja?

I tako posle svog tog odrađenog posla i započete realizacije pomentuog projekta, Vera je odlučila da je vreme da konačno zagrli mamu i tatu svojim ručicama i čestita im na odlično odrađenom poslu. Vera se rodila 07.12.2025., što je pre nepuna 4 dana. Već je izašla iz porodilišta, jer tamo joj je bilo baš bzv. što nema tate Darka. Sada su opet svi na okupu, sa svojim kucama i macama rešeni da kreiraju život male Vere i dece slične njoj – održivo. Da ostave Veri i ostaloj deci bolji svet od onog koji su zatekli, iako to danas izgleda kao nemoguća misija. Veliki štrumf Zoran Vukšić (voditelj kursa) dobro je procenio Verin doprinos, pa je onako “slučajno” predložio  da i Vera dobije sertifikat, na koji se cela ekipa zdušno ispotpisivala uz najlepše želje za održivo dizajniran život (rečnikom permakulture).

Čestitke, pozdravi i prelep kraj godine

Ako ste čuli da neko mlađi ima odslušan PDC od 72 sata i sertifikat, javite nam. A do tada u komentarima slobodno ostavite vaše želje maloj Veri za dug i srećan život. Ispred organizatora i domaćina rezidencijalnog kursa permakulturnog dizajniranja održanog letos u RaČitluku, ispred svih predavača i velikog štrumfa Zorana – čestitamo mami Tamari i tati Darku veliki dan kada su konačno mogli da se dive svojoj veličanstvenoj Veri, savršenoj u svakom pogledu.

Želim ovom pričom da zaokružim svoje priče u 2025. godini, koje su bile pune novih susreta i iskustava. Drago mi je da nam Vera svima daje nadu u bolje godine pred nama. Dizajnirajmo ih zajedno i srećna nam predstojeća Nova godina u kojoj polako. ali sigurno permakultura prelazi granice u regionu i šire.

P.S. Ako još razmišljate da li da upišete Zimsku školu permakulture, u redu je, ali za koji dan krećemo, nemojte propustiti priliku da zakoračite prema održivosti u svom životu. Vidite da vas u permakulturi očekuje dosta čarolija, kako bude savladavali sve ono što je Vera, sa takvom lakoćom naučila. Kreirati danas održive sisteme, mogu samo “čarobnjaci”.

Objavio: Nataša

Svemir se često pobrine da spoji dobre ljude i njihova dela, pa onda iz jednog nastane kompleksnija i kompletnija kreacija. Tako se desilo da se sretnu Zoran Vukšić (Udruga Permakultura Dalmacije) i Bojan Krtinić, profesionalni muzičar i profesor klarineta, iz Srbije. Susret se odigrao na prvom rezidencijalnom kursu permakutlurnog dizajniranja, letos u RaČitluku (kod Sokobanje). Bilo je to jedanaest dana druženja, učenja, praktičnih radionica, a naposletku i rada na dizajnu, gde je Zoran mentorisao i vodio PDC i dizajniranje, a Bojan bio jedan od 22 polaznika.

Večeri uz vatru i muziku

Kako to biva na svim rezdincijalnim kursevima, uvek je najslađe druženje uz vatru. Prošlo je par dana do prve vatre, gde smo bili u prilici da razotkrijemo različite talente naših polaznika. Otkrilo se da Bojan pored klarineta, sjajno svira gitaru, za Katarinu (Kaju) mladu arhitekticu, mi domaćini kursa, već smo znali da fantastično peva i to i rock i punk i džez i šta hoćeš. Tu je naravno i Filip koji je poneo gitaru, zatim Vojin sa električnom gitarom, razne udaraljke. Sem neba, vatre i zvezda, ništa nam više nije bilo potrebno. Ugođaj i performansi kojima smo prisustvovali bili su verovatno bolji od mnogih za koje platite kartu da biste nešto doživeli. Mi smo imali izravne doživljaje umetničkih izvedbi u kojima smo stidljivo ili manje stidljivo učestvovali. No ono što je sigurno, svi smo uživali.

Šta pokloniti voditelju kursa?

I kako se bližio kraj PDC-a, u dinamici koju je nemoguće preneti u jednom tekstu, počeli smo da razmišljamo šta da poklonimo Zoranu za kraj. Tako je maestralno vodio PDC, pa je kompletna ekipa želela da izrazi zahvalnost. Vojin (jedan od polaznika) smislio je da svim predavačima, tako i Zoranu, firma u kojoj radi, čuveni “Metalac” pokloni solarnu rernu (koju su uvezli, a mnogi za to nisu čuli). To je bilo predivno iznenađenje i divan poklon za sve nas predavače i organizatore. Iste smo celog leta koristili za pečenje hleba, ali i raznih drugih đakonija.

Rerna nije bila dovoljna

No, naravno da nas to nije zadovoljilo. A onda smo čuli da je onomad Zoran napisao pesmu o kompostiranju i dao nam je tekst iste da čitamo. Bojanu, Filipu i Katarini je odmah palo napamet, hajde da Zoranu spevamo pesmu na njegov tekst, za rastanak i dugo sećanje. Sve ostalo je istorija, kako kažu pisci i pesnici. Tek ova ekipa ga je poslednje veče pozvala da sedne u krug … I naravno da je Zoran bio iznenađen i radostan, uz tugu koja prati rastanke. To su ti pokloni koje ne možete da stavite u vitrinu, a ipak vam mnogo znače na policama vaše duše.

“Nečujena” pesma na otvaranju prvog Permakulturnog online foruma

Nije mi bilo teško da zamolim Bojana da otpeva baš tu pesmu uz gitaru, na otvaranju prvog online Permakulturnog foruma koji se odigrao prethodnog vikena (22.i 23.11.2025.) u organizaciji Kolektiva PermaVEZ. I sve smo se lepo dogovorili i Bojan je uzeo studijski mikrofon i priključio na laptop i naša Tina mu dan ranije namestila sve parametre za zoom….ali….Kako to biva u životu, ta premijera za javnost ostala je bez zvuka, jer su se svi parametri raštimovali i čuli smo tek svaku desetu reč pesme. No, prihvatili smo da je tako u životu, ne može sve uvek da bude kako zamisliš i jednostavno smo objasnili ljudima da je pesma sjajna, ali je ostala “nečujena”, što bi naš Filip rekao “nečuvena”. Bojana to nije obeshrabrilo, već je počeo da radi studijsku verziju pesme.

Stigla pesma u gotovom aranžmanu

I tako pre dva dana stiže do nas pesma skockana u studiu. Kompletan aranžman i izvedbu potpisuje Bojan Krtinić, profesor, tata i naravno sertifikovani permakulturni dizajner, sa trenutnim boravkom u Šidu. Koliko smo se svi obradovali ne možemo opisati, ali ipak Zoran prednjači. Nija mala stvar dobiti pesmu na svoj tekst, pa nas je sve pojedinačno zvao da se zahvali. Marin iz Udruge Permakultura Dalmacije, odmah je to okačio na njihov youtube kanal, a i mi iz Kolektiva PermaVEZ okačili smo to na naš youtube kanal. I sada, ne znam za vas, ali u našoj kući se pušta bar pet puta na dan, tako da smo sve reči naučili…

Koji festival izabrati?

Krenule su špekulacije, da li da prijavimo pesmu za Splitski festival ili San Remo. Za sada vodi San Remo kao opcija, no ovo je još jedan pokazatelj, kako permakultura može da se speva i upakuje u jednostavniji format, svim ljudima razumljiv i pristupačan. Ne možemo sada da otkrijemo šta nam je sve palo na pamet, kada je reč o narednim koracima, neka to ostane iznenađenje u vremenu koje dolazi.

A sve je započelo na Zimskoj školi permakulture

Ako ćemo redom, ustvari je sve započelo na prethodnoj Zimskoj školi permakulture 2024/25, koju je Bojan upisao među poslednjima. Marljivo je gledao snimke i prilježno sve beležio. To je bio njegov prvi konkretan korak ka permakulturi. Nakon toga, drugi korak bio je PDC u RaČitluku. Stoga ako još razmišljate da li da upišete ovogodišnju Zimsku školu permakulture, ne oklevajte, jer ne znamo kuda će vas to odvesti. Možda ka novom zanatu, nekoj pesmi, filmu, pozorištu ili zemljišnom dizajnu… Ko to zna. Važno je samo imati otvoreno srce i osetiti kada je vaše vreme za prvi korak ka permakulturi. Dok slušate ovu pesmu i uživate, pustite da vas vodi vaš unutrašnji glas ka održivijim odgovorima u vašem životu.

Objavio: Nataša

Pravi odgovor bio bi “nikako”. Moja zamisao je bila da ljudi kroz Permakulturni online forum saznaju za Zimsku školu permakulture. Međutim, ovaj društveni dizajn mi je malo “trokirao”. Ni manje, ni više, omašila sam ciljnu grupu, odnosno kome je namenjen Permakulturni forum, a kome Zimska škola permakulture, koja po drugi put kreće 12.januara sa 20 susreta, 12 predavanja i 4 radionice. Ukupno 16 nedelja i završava se do 06.aprila 2026.godine.

Šta se ustvari dogodilo?

Znate ono kada razmišljate iz svojih cipela kako ćete dovesti super predavače iz regiona, kako će oni imati tako dobre teme, pa će i oni koji nikada nisu čuli za permakulturu poželeti da ih čuju. Kako se to čuva voda na Jadranskom ostrvu Vis, kako od bačene ovčje vune da napravite pametna rešenja za život i planetu, kako da permakulturu implementirate u škole, kako da naučite da problematična saradnja može postati kvalitetna saradnja, kako nastaju zajednice i kakve veze ima arhitektura sa permakulturom. Tako je mali Perica zamišljao (čitaj “mala Nataša”) da će Permakulturni forum privući sve te ljude, koji uopšte ne znaju šta je permakultura.

Permakulturnom online forumu prisustvovali su u većini praktičari permakulture

Naravno, desilo se suprotno. Većina publike, bili su upravo sertifikovani dizajneri permakulture, željni umrežavanja, razgovora i razmene. I zato je permakulturni forum bio jedan sjajan prostor u kome smo čuli priče o različitim projektima, kao inicijaciji za sve nas, da po ko zna koji put spoznamo da je permakultura “Umetnost mogućeg”. Sam naslov foruma “Problem je rešenje” bio je prisutan i u predstavljanju ovog portala, na licu mesta, a bio je utkan i u pozdravnu poruku Dejvid Holmgrena, kao i u sve prezentacije zajedno. Zaljučak je da je prvi permakulturni online forum bio izuzetan u svakom smislu. Da to ne govore samo članovi Kolektiva PemaVEZ “svoga konja hvale”, već i učesnici istog potvrđuje evaluacija i poruke podrške.

“Moraću prosto da iskažem svoje oduševljenje! Seminar koji sam pohadjala bio je apsolutno fantastičan i jedan je od najkvalitetnijih koji sam ikada pohađala. Bila je to prava intelektualna fešta koja mi je otvorila nove horizonte i podstakla bezbroj novih ideja. Hvala vam na besprekornoj organizaciji, ljubaznosti i stvaranju prostora gde se učenje i umrežavanje dešavalo potpuno prirodno. Svaka čast na izuzetnom radu!” Verica

Deca u permakulturi

Čak tri predavanja obrađivala su temu permakultura u obrazovanju ili ti “Deca u permakulturi”. Da je ova tema izvukla iz svih nas najviše osećanja, suza i smeha, entuzijazma i podrške za nove projekte, nema spora. Tomislav Gjerkeš iz Slovenije, Aleksandrina iz Crne Gore i Zeleno doba iz Srbije, predstavil su svoje projekte i podstakli najviše pitanja, što znači da su nam deca “na srcu”. Radujem se da je ovo samo početak novih saradnji sa istim ciljem, da deci ponudimo nove sadržaje i projekte koji će ih zamisliti i pomoći da odrastu sa svešću da je priroda u nama i oko nas učiteljica života.

A sada malo o Zimskoj školi permakulture

Ukoliko do sada niste imali previše kontakata sa permakulturom, Zimska škola permakulture 2025/26 je upravo za vas. Upis je u toku. Rezervišite vaše mesto na vreme, a to je upravo sada. Zašto bi neko pohađao Zimsku školu permakulture? Iz mnogo razloga, a evo nekih. Škola se odvija putem zoom-a, u terminu između 19 i 21h. U zimskim mesecima, ulaganje u nova znanja i veštine, nikada nije promašena investicija, naprotiv. Predavači su vrhunski iz svih tema koje smo za vas pripremili i često mnogobrojniji nego na kursevima uživo, jer online platforma to omogućava. Imamo poverenja u predavače i nas organizatore, da ćete uživati i otvoriti mnoga nova vrata i teme o kojima možda nikada do sada niste razmišljali. I ono što znamo sigurno, a to je da nećete ostati ravnodušni i da će se mnogi od vas zaljubiti u koncept permakulture. A upravo to je naš cilj!

Kako možete doprineti uspešnosti projekata Kolektiva PermaVEZ

Naravno da je to lako svakome ko poznaje principe permakulture. Javite nam se putem mejla permavez@gmail.com, povežite se sa nama, pošaljite vaše predloge za saradnju. Delite naše objave, kako bi stigle do što većeg broja ljudi, uključite se na način koji vam neće oduzeti mnogo energije, a doprineće svakako. Učinimo svet permakulture zajedno bogatijim i raznovrsnijim, kroz ponudu različitih projekata, koji će dizajnirati održive sisteme. I da, iako je ovaj tekst rezultat mog neuspešnog društvenog dizajna i nedovoljne promocije Zimske škole permakulture, on je istovremeno imao za cilj da pokaže da nekada i greške mogu biti uspešne. A kako će biti u Zimskoj školi permakulture, obavestićemo vas naknadno. Ostajte mi zdravo i permakulturno!

Objavio: Nataša

Uvek je dobro vreme za susrete. Nama je nekako bilo prirodno da organizujemo jedan takav susret — nažalost ne uživo, već online, ali bolje ikako nego nikako. Lakše je uključiti se na Zoom nego putovati do određene destinacije. A to, naravno, ne isključuje mogućnost da već naredne godine ovaj forum preraste u događaj koji će se održati offline, u stvarnom susretu čoveka sa čovekom.

Učesnici iz regiona i Australije

Kako god, srećni smo što su se gotovo svi koje smo zvali rado odazvali, i što zahvaljujući snimljenoj video-poruci Dejvida Holmgrena možemo reći da forum ima međunarodni karakter. Obzirom da su svi ostali učesnici iz našeg (čitaj: balkanskog) regiona, Dejvid je odlučio da ipak ne možemo reći „regionalni“ forum. Ruku na srce, forum jeste namenjen ljudima iz regiona, ali i svima u dijaspori koji razumeju jezik(e) na kojima će se govoriti.

Pridružite nam se

Pozivamo sve vas koji pratite ovaj sjajan portal da nam se pridružite i aktivno doživite kako su naši učesnici „rešili problem“ koji im se našao na putu — dizajnirajući permakulturno. Link za prijavu

Verujemo da će vas same teme privući svojim naslovima, a nas posebno raduje to što su se pojavile čak tri teme povezane sa decom i obrazovanjem. To je posebna kategorija kojoj svi želimo da približimo permakulturu. Sjajno je što takvi projekti već postoje u regionu i uspešno se sprovode. O tome će govoriti Eva Vitorović i Ružica Janjić iz Udruženja Zeleno Doba (Srbija), Tomislav Gjerkeš iz Društva permakulture (Slovenija) i Aleksandrina Vladimirovna Babić iz Crne Gore.

Teme i predavači

Matko Šišak iz udruženja ZMAG (Hrvatska) dolazi sa sjajnim projektom u kojem je, primenom permakulturnog dizajna, uspešno rešio izazov upravljanja vodom na ostrvu Vis, dok će Dražen Šimleša, takođe iz ZMAG-a, govoriti o istoriji nastanka Recikliranog imanja u Vukomeriću i njihove zajednice. Nikola Bošnjak (Udruga Hrvatska permakultura) predstaviće svoj projekat i portal Perforum i približiti nam kako ovaj portal umrežava sve nas. I ovaj tekst deo je te velike mreže sadržaja koja gradi ovaj kvalitetan, permakulturno orijentisan portal.

Nenad Maljković iz iste udruge izneće svoja iskustva o saradnji, budući da je fokus njegovog rada društvena permakultura. Tu su i Jelena Stevanović iz socijalnog preduzeća Bleja – runologija (Srbija), koja će pokazati šta se sve može uraditi sa ovčjom vunom — sirovinom koja je komercijalno gotovo izgubila vrednost, pa upravo zato otvara prostor za permakulturnu kreativnost umesto da postane otpad. Potpuno nova na permakulturnoj sceni, Svjetlana Medić iz Srbije, koja već dugi niz godina radi kao arhitekta, govoriće o načinima na koje permakultura može biti uvedena u arhitekturu.

Devet predavanja, deset predavača i kratak pozdravni video Dejvida Holmgrena, koji će svi moći da čuju tokom foruma. Zadovoljne smo što su predavači razumeli temu ovogodišnjeg foruma i što će kroz svoja izlaganja ponuditi rešenja na različite probleme kojima su se bavili.

Problem je početak rešenja

Danas mnogi ljudi probleme doživljavaju kao neprijatnosti — i to jeste tačno. Ali isto tako, svako od nas oseća veliko zadovoljstvo kada reši bilo koji problem. Zato treba razumeti da su problemi sastavni deo života, oni koji nas podstiču da napredujemo na ovaj ili onaj način. Stajati u mestu, ne primećivati probleme i biti pasivan konzument života — svakako nije permakulturno, ali nije ni životno podržavajuće.

Kolektiv PermaVEZ

Zato bih rekla da je ovaj forum zapravo jedan životno podržavajući događaj, iza koga stoji Kolektiv PermaVEZ, a „one koje veslaju u čamcu“ ovog projekta su Marija Babić i Nataša Starčević (ex Vukićević), sa Tinom Stanojević kao tehničkom podrškom. Pratite nas na našim FB i IG stranicama KolektivPermaVEZ i saznajte šta smo sve pripremile za vas do kraja ove godine, ali i u narednoj.

Objavio: Nataša

Nakon duže u pauze, evo prilike da pohađate kurs permakulturnog dizajniranja u Srbiji. I ne samo to, već je kurs i rezidencijalni. To znači da smo svo vreme zajedno na jednom mestu, konkretno na imanju RaČitluk (selo Čitluk, Sokobanja). Smeštaj je u “hotelu sa milion zvezdica” (vaša kamp oprema), hrana vegeterijanska (kuvar proveren) i društvo istomišljenika.

Mesto za uprirodnjavanje – RaČitluk

Imanje se nalazi 11 km od Sokobanje na putu ka Knjaževcu. Prethodne tri godine, svakog leta organizovali smo različite kamp radionice koje pomažu svima nama da savladamo veštine potrebne za život u prirodi. Okruženi planinama ističemo nadasve mističnu planinu Devicu na koju imanje gleda.

Kako smo doveli Jadran u istočnu Srbiju

Nama u istočnoj Srbiji, izazov u ovim vremenima je voda. Razmišljali smo kako da more dovedemo kod nas, ne bi li se leti rashladili ko sav normalan svet. I smislile smo Marija Babić (Hodanje po zemlji) i ja da to uradimo na jedan posve drugačiji način. Pozvale smo Zorana Vukšića (Permakultura Dalmacije) da bude nositelj – voditelj rezidencijalnog kursa permakulturnog dizajniranja. Tako će nam svima zajedno biti gušt da se u periodu od 13. do 24. jula družimo na brdu, zamišljajući more i talase koji nas zapljuskuju. U svemu je potrebno malo mašte, pa se nadam da ćemo tako dizajnirati to more vode na našem imanju (kad-tad).

Predavači u najavi

Pored Zorana Vukšića, u timu predavča što proverenih, što mentorisanih naći će se Nenad Maljković (društvena permakultura, Hrvatska permakultura), Predrag Paunović (Udruženje permakulture Srbije) zadužen za mikrobiologiju zemljišta i kompost, Jelena Božić (Mamin gaj) i Nataša Vukićević (RaČitluk). Ovaj spisak nije konačan i radujemo se svakom novom predavaču koji nam se do leta pridruži. Verujemo da je ovaj mali odabrani tim već sjajan, a do konačnice biće još sjajniji.

Zašto da završite kurs permakulturnog dizajniranja

Ima više razloga zašto je danas važno da krenete put konkretnih koraka, kada je permakultura u pitanju. Došli smo do jedne tačke na ovoj planeti kada nam je svaki permakulturni dizajner potreban što bi mi u Srbiji rekli “ko leba”. Toliko smo resursra ove divne planete narušili i iscrpeli, da je sada važno da stvari krenemo da vraćamo u suprotnom pravcu, pa bi bilo divno da svi završe PDC 72 h kako bismo zajedno popravljali stvari u jednoj velikoj “permakulturnoj popravljaonici”.

S druge strane evo prilike i za nov “zanat” u rukama, a najvažnije možda evo novog predavača, aktiviste koji želi da edukuje decu i odrasle širom ovog našeg regiiona. Stoga raspitajte se o uslovima i slobodno se prijavite na link  https://bit.ly/citlukpdc_2025 kako biste dobili sve potrebne informacije. Dobrodošli u svet permakulturnog dizajniranja!

Pogledajte kratak video sa info sesije

Objavio: Nataša

Danas je počela zima, prema astronomima tačno u 10:20 h pre podne. Dan će danas biti najkaći, a noć najduža. Ova zima trajaće tačno 88 dana, 23 sata i 40 minuta. I paradoksalno, od sutra ka proleću dani će iz dana u dan biti sve duži. Paradoksalno, jer početak zime je početak novog sunca i pobeda svetlosti nad tamom. Upravo u narednim danima, tačnije od 24.12.2024. do 06.01.2025. vreme je za unutrašnje usklađivanje sa ritmom prirode.

O tome ne bih mnogo znala, da nisam “iščačkala” podstaknuta našom tradicijom i običajima. Sloveni su slavili ovaj period godine kao prelomni trenutak u kosmičkom i zemaljskom ritmu, kada tama dostiže svoj vrhunac, a svetlost počinje da se vraća. U našim krajevima ljudi su se maskirali i pevali koledarske pesme. Tim ritualima prizivali su pobedu svetlosti nad tamom. Hrišćanstvo je kasnije integrisalo mnoge elemente Koleda u proslavu Božića. Na primer, paljenje badnjaka (drvo koje gori tokom najduže noći) simbolizovalo je rađanje novog sunca, što je kasnije preoblikovano u simboliku Hristovog rođenja.

Šta o zimskom suncostaju govore priče o paganskim bogovima?

Svarog, vrhovni bog neba i vatre, često je povezivan sa suncem i njegovim ciklusima. Zimski suncostaj se doživljavao kao trenutak kada Svarog “ponovo pali sunce”, vraćajući svetlost i toplinu svetu. Morana, boginja zime i smrti, simbolizovala je tamu i kraj ciklusa. Njena vladavina je dostizala vrhunac tokom zimskog suncostaja. Međutim, povratak svetlosti označavao je početak kraja njene vlasti i pripremu za dolazak Jarila, boga proleća, plodnosti i obnove. Dažbog, solarno božanstvo i sin Svaroga, simbolizovao je sunčevu energiju. Smatralo se da tokom zime Dažbog gubi snagu, ali da se s povratkom svetlosti (solsticijem) ponovo rađa i obnavlja svoju moć. Period oko zimskog suncostaja smatran je vremenom kada su granice između sveta živih i mrtvih bile posebno tanke. Verovalo se da su preci prisutni i da mogu pomoći u zaštiti porodice i doma. Ritualni obroci i darovi za duše predaka često su bili deo proslava. Kroz rituale, praznike poput Koleda, i mitove o bogovima poput Svaroga, Dažboga i Morane, Sloveni su izražavali razumevanje prirodnih ritmova i povezanost čoveka s kosmosom.

Šta o zimskom suncostaju govori priroda i kakve to veze ima sa nama?

Prema Rudolfu Štajneru, tokom zimskog perioda, biljke i čovek dele zajednički proces povlačenja ka unutrašnjem biću, ali na različitim nivoima postojanja. Biljke nas uče o tome kako da se povučemo, regenerišemo i sakupimo snagu iznutra. Njihov proces povlačenja u koren i seme ogledalo je čovekovog povratka svom unutrašnjem biću, čineći ih ključnim saveznikom u duhovnom razvoju tokom zimskog suncostaja. Razmišljanje o sopstvenoj svrsi i postavljanje jasnih namera za naredni ciklus, teme su koje treba obraditi u ovom periodu. U periodu od 24.12. do 06.01. 2025., u tih dvanaest “svetih dana” potrebno je svaki dan povezati sa jednim mesecom naredne godine i dizajnirati naše planove u skladu sa tim.

Tihovanje i naizgled “mirovanje” je vreme najvećeg unutrašnjeg rada

O potrebi da se u narednom periodu čovek povuče u sebe i napravi retrospektivu “svojih resursa”, govore i mnogi drugi poput Junga, ali i mnogi naučnici današnjice. To naizgled “mirovanje” i prirode i čoveka, je u stvari vreme za najvažaniji unutrašnji rad. Stoga obratite pažnju u narednom periodu na svoj unutrašnji svet, obratite pažnju na snove u tim danima i lagano i postepeno “dizajnirajte” (pravite planove) za svoje aktivnosti u narednoj godini. Kreirajte svoje svetove prema svojoj svrsi, svojim mogućnostima i svojim snovima.

I na kraju, kako su povezane duge i tamne noći sa tamom u nama?

Unutar nas, to svi dobro znamo, uvek ima onih tamnih mesta – to su naše bojazni, brige, strahovi, ali i naše pohlepe, požude i zavisnosti…Tama u svetu oko nas, najbolje je vreme da sagledamo tamu u nama. Imaćemo u tome pomoć prirode koja kreće na svoje novo putovanje ka svetlosti. Imaćemo tu podršku, ako prihvatimo “našu tamu” i dozvolimo sebi da se sa istom sretnemo licem u lice. Videćemo kako iz tih dubokih poniranja i susreta uvek izlazimo “svetliji”. Kao da se to priznanje njenog postojanja, lagano smeni suncem u nama, koje kreće jače i snažnije da svetli. To se zove “buđenje” i sklad sa prirodom koja nas okružuje.

Objavio: Nataša

Zima je odlično vreme za online druženja, pa smo Marija, Eva i ja bile vredne i organizovale školu permakulture. Sva predavanja (ima ih šesnaest) uvod su u permakulturne prakse i prvi korak u svet dizajniranja održivih eko sistema.

Od ideje do realizacije

Prvo smo razmišljale posmatrajući širu sliku. U Srbiji malo ljudi zna šta uopšte znači pojam permakultura. Kako to promeniti, obzirom da mediji kako zvanični, tako i nezvanični nisu preterano zainteresovani za ovu temu? Došle smo na ideju, hajde da krenemo od nečeg malog, od nečeg što možemo da uradimo odmah. Pozvale smo ljude koje poznajemo da nas podrže i svi su pristali da budu gosti predavači. Čini mi se da smo sve “skockale” u deset dana.

Gradnja pasivnih kuća prirodnim materijalima

Desilo se spontano, da su nam se najviše odazvali oni koji imaju iskustva u gradnji prirodnim materijalima. Prva je bila Vesna Alavanja, koja po profesiji nije ni arhitektica, ni građevinska inženjerka, ali je uspešno i samostalno napravila kuću od konobetona (čitaj konoplje). Čućemo njeno kompletno iskustvo i verujem da će mnogima biti dragoceno. Sa nama su i Stepa i Jovana iz Udruženja Blatologija, naši drugari sa kojima već tri godine za redom organizujemo kamp radionice blatarenja i obnavljanja starih kuća čatmara u RaČitluku. Stepa je ove godine doktorirao na fakultetu građevine, a Jovana je diplomirana arhitektica. Kako i zašto su se opredelili za gradnju prirodnim materijalima, ispričaće na svom predavanju. Lehel Horvat, diplomirani građevinski inženjer biće sa nama u dva termina. Zaljubljenik u prirodnu gradnju više od 40 godina, sa velikim radnim i životnim iskustvom, Lehel nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Želi od svog srca da prenese svoje znanje i da ljudi osveste da je najvažnije živeti jednostavno.

Osnovni elementi permakulture

Za temu o vodi i kruženju vode u permakulturnim sistemima, zadužena je Smilja Ignjatović. Smilja je diplomirana permakulturna dizajnerica, koja ovu temu u širem obimu predaje na kursevima permakulturnog dizajna 72 sata (PDC). Što se tiče mikrobiologije zemljišta, kompostiranja i kako obnoviti zemljište u našim baštama, čućemo Predraga Paunovića. Predrag se četiri godine školuje kod svetski poznate naučnice Ilej Ingam (Soil Food Web). U toj školi, Predrag je stekao zvanje laboratorijskog tehničara i konsultanta. Jelena Božić, po povratku u Srbiju iz inostranstva, kreće da širi znanje o permakulturi, koje primenjuje na svom imanju Mamin gaj. Jelena je u procesu pripreme svojih projekata za dobijanje diplome permakulturne dizajnerice. Uz pomoć brošure koju je kreirala, moći ćete i vi da krenete lagano u proces dizajniranja. Mario Miličević, dolazi nam iz Hrvatske (Latinovac), diplomirani permakulturni dizajner podeliće sa nama kako je njegovo druženje sa permakulturom krenulo od urbane permakulture.

Peti element – društvena permakultura

Eva Vitorović (Zeleno doba) već je održala svoje predavanje “Umetnost brige o ljudima”. Rekla bih da je Eva posebno talentovana kako za ove teme, tako i kao predavač. Početkom marta sa nama će biti na prvom predavanju u tom mesecu, Nenad Maljković – čarobnjak za društvenu permakulturu (Permakultura bez granica). I nije nadomet reći, da nam je svo vreme “vetar u leđa”, velika podrška i “mentor iz senke”. Ni u šta se ne meša kada je “Zimska škola permakulture” u pitanju, samo nas usmerava i podržava.

Permakutura se živi

Gosti koji će predstaviti kako permakulturu žive u svom porodičnom životu, ali i kroz projekte koji im “život znače”, možda su i najvažniji deo naše škole. Polaznici će moći da ih pitaju konkretne stvari i saznaju šta je ono što i oni mogu da krenu da praktikuju. Sa nama će u ova četiri meseca biti Jelena i Stevan, Nikola i Smilja, još jedna Jelena i Matko iz organizacije nadasve čuvene u regionu Z.M.A.G. Ako smo vas zainteresovale programom i dinamikom Zimske škole permakulture…

Nije kasno da nam se pridružite

Postoji mogućnost da uz snimke propuštenih predavanja upišete celokupnu školu, da izaberete četiri predavanja po vašem izboru ili samo jedno predavanje. U svakoj opciji potrebno je da popunite link za prijavu Naša Marija ( Hodanje po zemlji ) tu je da vas informiše o svim detaljima, pošalje vam mejl sa svim uputstvima i ubaci vas u našu grupu gde polaznici ostavljaju svoje “domaće zadatke”. Dobrodošli!

Objavio: Nataša

Pred nama je jedan od omiljenih perioda u godini kada praznujemo i odmaramo. Permakulturaši bi rekli vreme kada se povlačimo u nultu zonu, odnosno u svoje domove. Do 21.decembra dani su sve kraći, a noći sve duže, pa je to idealno vreme za povlačenje u sebe ( naravno ako vam to dinamika vašeg života dozvoljava ) i preispitivanje na mnoge teme.

Šta radi priroda, a šta ljudi?

Priroda miruje i odmara. Deluje kao da spava. Za razliku od prirode kod nas je na snazi crveni alarm ili ti “potrošačka groznica”. Želimo da kupimo najbližima sve ono što bismo sami želeli ili sve ono što bi oni možda želeli, a mi smo to naslutili ili nam je neko “šapnuo”.

Šta stvarno umotavamo u te sjajne, šarene i mat papire?

Da li kupujemo nedostatak pažnje, vremena ili bliskosti? Svakako da nešto pokušavamo svim tim poklonima da iskažemo. Koliko smo iskreni pitanje je za svakog od nas. U toj našoj unutrašnjosti, leže svi zečevi (čitaj leže svi odgovori). I pre nego što zastanemo sami sa sobom, u tišini i miru, mnogi od tih odgovora će nam pobeći (zečevi su brzi, zar ne)

Kako da vaši pokloni ne završe na otpadu?

Sećam se da sam jedne zime sa svojom decom, koja su tada bila u nekim tinejdž godinama napravila mnogo onog “gingerbread” testa. Od njega smo pravili razne oblike, pekli ih, ukrašavali i bojili. Na kraju smo te dopadljive keksiće stavili u tegle različitih oblika, pa ih poklanjali bakama i dekama, tetkama i prijateljima. Ispekli smo dovoljno keksa da svi mogu da se kvalitetno zaslade. Sve je to obradovalo naše najbliže, a mi nismo potrošil previše novca. Tegle su im ostale da ih koriste za neki nov sladak ili kiseo sadržaj.

Možete pokloniti višak semena, ukoliko isto sakupljate i ako imate dobre stare sorte. Poklon koji će svakako obradovati i permakulturne i nepermakulturne baštovane, a vaš poklon će završiti tamo gde treba i biti ukras ili ukusan plod.

Možete otići do obližnjeg javnog rasadnika i kupiti sadnice voćki, listopadnog ili zimzelenog drveća. Divan poklon i za onoga kome poklanjate i za prirodu.

A šta bi bilo, kada ništa ne biste kupili?

Možete sesti sami sa sobom i reći – pokloniću im više sebe, više svog vremena, više svojih misli i snova. Biću češće prisutan/na i pažljivo ću slušati svoje najbliže. Pokloniću im zagrljaj i svi ćemo znati da je to dovoljno. To je ono najvažnije što svakog dana možemo pokloniti onima do kojih nam je stalo.

Prestaću da kupujem i počeću da dajem više od sebe u odnosima do kojih mi je stalo. Verujem da bi dovoljna količina ljubavi i mira zaustavila sve potrošačke groznice na svim merdijanima sveta. I da bismo tom ljubavlju i tim mirom unutar sebe, kao i spoznajom “da ništa ne moramo” zalili ovu prelepu planetu novom energijom dovoljnosti, radosti i osmeha.

Radujem se jer ove Nove godine upravo takve poklone spremam najbližima, oku nevidljive, a srcu dovoljne.

p.s. Ako kroz ovu moju odluku provučete sve permakulturne principe, videćete da je održiva, što ne znači da je savetujem drugima. Posebno ne muškarcima koji su u “novim vezama”. Polako, svi ćemo stići na isto, jednog dana…

Objavio: Nataša