Šta ćete darivati za predstojeće praznike ?

Pred nama je jedan od omiljenih perioda u godini kada praznujemo i odmaramo. Permakulturaši bi rekli vreme kada se povlačimo u nultu zonu, odnosno u svoje domove. Do 21.decembra dani su sve kraći, a noći sve duže, pa je to idealno vreme za povlačenje u sebe ( naravno ako vam to dinamika vašeg života dozvoljava ) i preispitivanje na mnoge teme.

Šta radi priroda, a šta ljudi?

Priroda miruje i odmara. Deluje kao da spava. Za razliku od prirode kod nas je na snazi crveni alarm ili ti “potrošačka groznica”. Želimo da kupimo najbližima sve ono što bismo sami želeli ili sve ono što bi oni možda želeli, a mi smo to naslutili ili nam je neko “šapnuo”.

Šta stvarno umotavamo u te sjajne, šarene i mat papire?

Da li kupujemo nedostatak pažnje, vremena ili bliskosti? Svakako da nešto pokušavamo svim tim poklonima da iskažemo. Koliko smo iskreni pitanje je za svakog od nas. U toj našoj unutrašnjosti, leže svi zečevi (čitaj leže svi odgovori). I pre nego što zastanemo sami sa sobom, u tišini i miru, mnogi od tih odgovora će nam pobeći (zečevi su brzi, zar ne)

Kako da vaši pokloni ne završe na otpadu?

Sećam se da sam jedne zime sa svojom decom, koja su tada bila u nekim tinejdž godinama napravila mnogo onog “gingerbread” testa. Od njega smo pravili razne oblike, pekli ih, ukrašavali i bojili. Na kraju smo te dopadljive keksiće stavili u tegle različitih oblika, pa ih poklanjali bakama i dekama, tetkama i prijateljima. Ispekli smo dovoljno keksa da svi mogu da se kvalitetno zaslade. Sve je to obradovalo naše najbliže, a mi nismo potrošil previše novca. Tegle su im ostale da ih koriste za neki nov sladak ili kiseo sadržaj.

Možete pokloniti višak semena, ukoliko isto sakupljate i ako imate dobre stare sorte. Poklon koji će svakako obradovati i permakulturne i nepermakulturne baštovane, a vaš poklon će završiti tamo gde treba i biti ukras ili ukusan plod.

Možete otići do obližnjeg javnog rasadnika i kupiti sadnice voćki, listopadnog ili zimzelenog drveća. Divan poklon i za onoga kome poklanjate i za prirodu.

A šta bi bilo, kada ništa ne biste kupili?

Možete sesti sami sa sobom i reći – pokloniću im više sebe, više svog vremena, više svojih misli i snova. Biću češće prisutan/na i pažljivo ću slušati svoje najbliže. Pokloniću im zagrljaj i svi ćemo znati da je to dovoljno. To je ono najvažnije što svakog dana možemo pokloniti onima do kojih nam je stalo.

Prestaću da kupujem i počeću da dajem više od sebe u odnosima do kojih mi je stalo. Verujem da bi dovoljna količina ljubavi i mira zaustavila sve potrošačke groznice na svim merdijanima sveta. I da bismo tom ljubavlju i tim mirom unutar sebe, kao i spoznajom “da ništa ne moramo” zalili ovu prelepu planetu novom energijom dovoljnosti, radosti i osmeha.

Radujem se jer ove Nove godine upravo takve poklone spremam najbližima, oku nevidljive, a srcu dovoljne.

p.s. Ako kroz ovu moju odluku provučete sve permakulturne principe, videćete da je održiva, što ne znači da je savetujem drugima. Posebno ne muškarcima koji su u “novim vezama”. Polako, svi ćemo stići na isto, jednog dana…