Suncostaj (zimski solsticij) je vreme za unutrašnje dizajniranje

Danas je počela zima, prema astronomima tačno u 10:20 h pre podne. Dan će danas biti najkaći, a noć najduža. Ova zima trajaće tačno 88 dana, 23 sata i 40 minuta. I paradoksalno, od sutra ka proleću dani će iz dana u dan biti sve duži. Paradoksalno, jer početak zime je početak novog sunca i pobeda svetlosti nad tamom. Upravo u narednim danima, tačnije od 24.12.2024. do 06.01.2025. vreme je za unutrašnje usklađivanje sa ritmom prirode.

O tome ne bih mnogo znala, da nisam “iščačkala” podstaknuta našom tradicijom i običajima. Sloveni su slavili ovaj period godine kao prelomni trenutak u kosmičkom i zemaljskom ritmu, kada tama dostiže svoj vrhunac, a svetlost počinje da se vraća. U našim krajevima ljudi su se maskirali i pevali koledarske pesme. Tim ritualima prizivali su pobedu svetlosti nad tamom. Hrišćanstvo je kasnije integrisalo mnoge elemente Koleda u proslavu Božića. Na primer, paljenje badnjaka (drvo koje gori tokom najduže noći) simbolizovalo je rađanje novog sunca, što je kasnije preoblikovano u simboliku Hristovog rođenja.

Šta o zimskom suncostaju govore priče o paganskim bogovima?

Svarog, vrhovni bog neba i vatre, često je povezivan sa suncem i njegovim ciklusima. Zimski suncostaj se doživljavao kao trenutak kada Svarog “ponovo pali sunce”, vraćajući svetlost i toplinu svetu. Morana, boginja zime i smrti, simbolizovala je tamu i kraj ciklusa. Njena vladavina je dostizala vrhunac tokom zimskog suncostaja. Međutim, povratak svetlosti označavao je početak kraja njene vlasti i pripremu za dolazak Jarila, boga proleća, plodnosti i obnove. Dažbog, solarno božanstvo i sin Svaroga, simbolizovao je sunčevu energiju. Smatralo se da tokom zime Dažbog gubi snagu, ali da se s povratkom svetlosti (solsticijem) ponovo rađa i obnavlja svoju moć. Period oko zimskog suncostaja smatran je vremenom kada su granice između sveta živih i mrtvih bile posebno tanke. Verovalo se da su preci prisutni i da mogu pomoći u zaštiti porodice i doma. Ritualni obroci i darovi za duše predaka često su bili deo proslava. Kroz rituale, praznike poput Koleda, i mitove o bogovima poput Svaroga, Dažboga i Morane, Sloveni su izražavali razumevanje prirodnih ritmova i povezanost čoveka s kosmosom.

Šta o zimskom suncostaju govori priroda i kakve to veze ima sa nama?

Prema Rudolfu Štajneru, tokom zimskog perioda, biljke i čovek dele zajednički proces povlačenja ka unutrašnjem biću, ali na različitim nivoima postojanja. Biljke nas uče o tome kako da se povučemo, regenerišemo i sakupimo snagu iznutra. Njihov proces povlačenja u koren i seme ogledalo je čovekovog povratka svom unutrašnjem biću, čineći ih ključnim saveznikom u duhovnom razvoju tokom zimskog suncostaja. Razmišljanje o sopstvenoj svrsi i postavljanje jasnih namera za naredni ciklus, teme su koje treba obraditi u ovom periodu. U periodu od 24.12. do 06.01. 2025., u tih dvanaest “svetih dana” potrebno je svaki dan povezati sa jednim mesecom naredne godine i dizajnirati naše planove u skladu sa tim.

Tihovanje i naizgled “mirovanje” je vreme najvećeg unutrašnjeg rada

O potrebi da se u narednom periodu čovek povuče u sebe i napravi retrospektivu “svojih resursa”, govore i mnogi drugi poput Junga, ali i mnogi naučnici današnjice. To naizgled “mirovanje” i prirode i čoveka, je u stvari vreme za najvažaniji unutrašnji rad. Stoga obratite pažnju u narednom periodu na svoj unutrašnji svet, obratite pažnju na snove u tim danima i lagano i postepeno “dizajnirajte” (pravite planove) za svoje aktivnosti u narednoj godini. Kreirajte svoje svetove prema svojoj svrsi, svojim mogućnostima i svojim snovima.

I na kraju, kako su povezane duge i tamne noći sa tamom u nama?

Unutar nas, to svi dobro znamo, uvek ima onih tamnih mesta – to su naše bojazni, brige, strahovi, ali i naše pohlepe, požude i zavisnosti…Tama u svetu oko nas, najbolje je vreme da sagledamo tamu u nama. Imaćemo u tome pomoć prirode koja kreće na svoje novo putovanje ka svetlosti. Imaćemo tu podršku, ako prihvatimo “našu tamu” i dozvolimo sebi da se sa istom sretnemo licem u lice. Videćemo kako iz tih dubokih poniranja i susreta uvek izlazimo “svetliji”. Kao da se to priznanje njenog postojanja, lagano smeni suncem u nama, koje kreće jače i snažnije da svetli. To se zove “buđenje” i sklad sa prirodom koja nas okružuje.