Baštovani često umiruju svoju savest tako što koriste ekološka sredstva u pokušaju da savladaju štetočine ali svaka smrt podrazumeva upravo to – gašenje života.

I svima govorim sledeće: ne možete vi da pobijete sav leteći i puzeći svet, niti možete niti smete. Zato je mnogo važnije da sarađujete, a još važnije da naučite kako se u bio uzgoju igraju žmurke.

Bez obzira što postoje biološki prihvatljivi insekticidi i fungicidi, zamke i klopke protiv predatora, ja sam protiv smrti. I ne vidim joj smisao.

Svaka smrt, bilo kog stanara u bašti, podrazumeva patnju, stah i bol. Ekološka sredstva ne mogu ništa da promene u toj činjenici već su samo prihvatljiva za eko sistem. Zato je važno da biološke metode dosledno primenjujemo. Ako želite samo površno da isprobate biološke metode delovanja, one neće funkcionisati. Zaista je potrebna doslesnost!

Mi imamo obavezu da u kultivisanom delu prirode, našoj bašti, obezbedimo miran život, bez patnje. Mir se podrazumeva prvo u vama.

Svaki put kada me uspaničeno nazovete žaleći se da je nešto napalo vašu biljku, ja znam da se biljka bori sama, a znam da ja moram da se izborim sa vama. Zato je mir u vama preduslov za spokoj vaših biljaka. Iz tog razloga ja primenjujem repelente i atraktante, nikako cidna sredstva. Na tom osnovu se bazira kompletan moj autorski rad i sestrinstvo biljaka koje ulazi u priču o modelima za brzi uzgoj.

Osnov mira u bašti je dosledna primena bioloških metoda: negovanje tla, malčiranje, mešovita sadnja, saradništvo sa tlom i iznad tla, poznavanje resursa, kompostiranje, upotreba semena iz vlstitog uzgoja jer je njihov genetski zapis potpuno pripremljen na vaš ekoistem i predatore.

Imala sam sreću da se upoznam sa knjigom Hansa Moliša “Uticaj jedne biljke na drugu” na vreme, a to je bilo vreme mog stasavanja kao bio baštovana. Naučna podloga pojašnjava ono čemu svedočim svaki dan, a eto ljudima je potrebna nauka da bi verovali.

Postoje ti Zeleni anđeli koji su u stanju da čuvaju naše biljke. Ja vam ih predstavljam u tabeli.

Svaki život je jednako vredan i bio uzgoj se mora prihvatiti kao koncept života.

U bio bašti se lako može uložiti u život. Na ovom putu sam gubila biljke ali sam postigla pravu miroljubivu bajku u kojoj svako biće ima jasnu ulogu u ovoj sezonskoj predstavi. Svaka uloga mora da postoji samo je svi mi zajedno držimo u zadatom okviru. I to ljubavlju!

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

Ko to čuva naše biljke?

Stalno pišem o predatorskom lancu kao kruni vašeg uspeha i zato je bitno da ga negujemo, podržavamo jer smrt svakog bića oko nas je uzrok i posledica u jednom. Ne možete samo da pokušate sa biološkim metodama, morate dosledno da ih primenjujete.

Upoznajući prirodu i svet oko sebe ja se vraćam njoj, prirodi, ne kao posmatrač nego učesnik. Čovek je sebi napravio mnogo nevolja stavljajući sebe na pijedestal kao dominantnu vrstu. Ni po čemu dominantni (osim po pohlepi) nismo. Izdvojili smo na taj način sebe iz prirode jer “kao dominantni” mislimo da možemo sami i zato nam na svakom stepeniku života treba nečija stručna pomoć. Pomoć da bismo bili srećni! Ajme, apsurda!

Priroda je savršena, celovita, jaka i njenim upoznavanjem mi se oslobađamo strahova i stičemo nove veštine: tolerancija, odgovornost i solidarnost. To su danas prave veštine!

Da li znate da daždevnjak ima sposobnost da obnavlja delove svog tela pa čak i organe? On može sebi da stvori novo srce! Mislite o tome kada sebe smatrate dominantonom vrstom!

U našoj bašti žive bića koja učestvuju u održavanju ravnoteže lanca. Sva bića jednako učestvuju. Zato je važno da znate koji su insekti vaši Žuti anđeli u bašti kako biste promenili svoj dosadašnji odnos prema njima. Ja ne volim podelu na Korisno i Štetno jer to čoveka stavlja u lošu poziciju, a nas vodi ka stranputici. Prestanite da delite bića, jer to nema nikakvog smisla kada je o prirodi reč. Ali postoje neki od predatora koji su zaista pravi asistenti ako im to dopustite ili ako se oslobodite straha.

Stršljen je s namerom stavljen na prvo mesto. Biće kome se divim celim životnim opusom svojim, a sve dok sam koliko je dragoceno kada se oslobodite od straha kada je ovaj insekt u pitanju. Čovek čim zakorači u prirodu saznaje da je stršljen opasan ubica, taj strah se ugrađuje u njega i nikada se i ne trudi da se njega oslobodi. Zapravo, insekti nas i ne vide, nismo im hrana, samo nas se boje.

Hajde da vašu baštu učinimo jednom miroljubivom oazom gde se svako biće oseća bezbedno. Važno je zbog biljaka koje vašu potrebu da ih zaštitite tako što ubijate insekte doživljavaju kao nasilje. Ne zanemarite moć energije.

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

Pripremili smo vam celovitu epizodu o uzgoju vlastitog rasadnog materijala i odgovorili na sva vaša pitanja. Uživajte u epizodi i upratite kanal jer ćemo pratiti sva iskušenja jedne sezone iz perspektive biljke i motivacije.

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

Iako se mnogi od vas besmisleno boje insekata, bez njih nema oprašivanja. Mi ih svojim strahovima odbijamo iz naše bašte, iz našeg života. Čovek je od svega prirodnog napravio nauku, nukearnu fiziku sa sve dezintegracijom suštine, pa tako u svakom segmentu svog života narušava skad. Onaj u duši pre svega. Kao što je po Tolu “drvo srećno zato što je drvo” tako bi i čovek mogao jednostavno samo da bude srećan. Vreme je da shvatimo da smo veličanstveni u svoj svojoj nesavršenosti i da možemo, i pored svih nevolja koje činimo planeti, da pokrenemo sebe u nekom boljem pravcu. Priroda vam je pravedna Mater.

Osim što je cveće grupa siderata koja višestruko leči naše tlo i miri odnose u predelu korena, privlači i oprašivače. Ovde i nastaju najveće greške kod sadnje, a to je prekomernost. Umerenost u svim segmentima života je lekovita. Ona usklađuje odnose. Kada uvodite cveće u jednu bio baštu tada je važno da postavite sebi cilj: da li želite hortikulturalnu baštu ili baštu hraniteljicu. Od tog odgovora zavisi i doza umerenosti. Obe daju jasnu poruku Nebu ali samo jedna daje i dovoljno plodova.

Tokom svoje višegodišnje “poslušnosti biljkama” zaključila sam:

1. Bašta hraniteljica ne sme da ima više od 20% cveća i tu je kombinacija važna.
2. Oprašivače morate cvećem da dozovete u baštu ali oni moraju da se hrane nektarom cveća povrća.

Kombinacija cveća kod bašte hraniteljice je sledeća:

• cveće i podzemne kulture: podnosi do 50% cveća i tu je mesto za većinu medonosnih biljaka.
• cveće i visoke nadzemne kulture: podnosi prisustvo do 30% cveća. Cvetovi ovih kultura se nalaze uglavnom iznad cveća i nema uticaja na oprašivanje.
• cveće i niske nadzemne kulture: podnose samo 10% cveća i ta cifra se takođe mora kontrolisati tokom rasta.Paprike i kadifice su odlična kombinacija zbog uticaja korena kadifa na nematode, što je čest problem paparika, ali ako broj kadifica prelazi dozvoljeni nivo neće biti efikasnog oprašivanja.

Boje koje privlače insekte su plava, bela, žuta i ljubičasta. Crvena ne. I tu morate raditi dobre kombinacije.

Vreme cvetanja cveća mora da se odvija u talasima pa je dobro rasporediti vrste cveća u skladu sa tim: večernjica prva cveta, neven pa kadifice, nastavljaju se kosmosi i dalije i na kraju amaranti i suncokreti.

Uskoro ću napisati nešto više o nacrtu bašte hraniteljice.

Dobila sam na poklon novi termin za sinergiju biljaka – biljno kumstvo (by Piva). Meni zvuči kao duhovna veza među biljkama.

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

Danas sam saznala da je Ivo Andrić celi svoj život tražio savršenu rečenicu i tek pred kraj života je i našao, a ona glasi: KAKO SI?

Danas sam na informaciju o sadnji 1000 stabala jela pitala zašto umesto njih niste posadili voće, stare sorte koje bi hranile ljude. Sve biljke proizvode kiseonik, a neke vam još i daju plodove. Pa sada zamislite da u šetnji ljudi beru višnje, jabuke, stare sorte krušaka. Da li iko osim mene razmišlja praktično? I lako je napraviti akciju, uslikati se, napraviti priču, okrenuti se i nikada više ne pogledati ta stabla. Voće bi ljudi ipak obilazili zbog plodova. Eto ideja za nove aktiviste! Voće sadite, spašavajte stare sorte i hranite ljude, hranite nacije!

Proizvodnja hrane je imperativ iz jako mnogo aspekata, a vi uopšte ne morate da imate vlastiti komad zemlje da biste to i postigli. Napratite svoju balkon baštu.

Šta to zapravo podrazumeva:

– možete imati balkon bio baštu ali sklad s prirodom ne, ali zato možete vi sebe da uskladite biljkama što je dovoljno za duševni rast.
– ne možete da se oslanjate na Predatorski lanac niti da ga uspostavite ali možete da stvorite svoj mali raj za oprašivače. A možete i sami zujalicom da oprašujete, veština je to.

Uslovi koji su potrebni:

1. Kolika je povšpina balkona? U odnosu na nju se planira raspored saksija i vertikalnih nosača. Balkon od 8 kvadrata sa dobrim rasporedom može da hrani porodicu.
2. Položaj balkona, izloženost vetrovima kako bi se planirale biljke u odnosu na afinitet ka suncu.
3. Izbor saksija je od velike važnosti, sastav i litraža.
4. Obavezna je sadnja medonosnih biljaka da biste privukli oprašivače.
5. Dohrana biljaka u saksijama je obavezna nekoliko puta u sezoni. Za tu svrhu uvek pripremajte male količine tekućih biljnih đubriva.
6. Obavezna je zaštita biljaka biljnim preparatima jer nije uspostavljen predatorski lanac pa moramo da delujemo lokalno ili sistemski.
7. Izbor sorti i njihove kombinacije. Iako se neke biljke u vanjskoj sadni sade u paru, to u saksijama nije poželjno.
8. Biljke se uvek sade u mešavinu zemlja:kompost:đubrivo u odnosu 4:4:2.

Sve se može uzgojiti na balkonu, pa i voće.

Biljke i izbor posuda:

Luk, žardinjera dubine do 10cm.
Salate, žardinjere dubine do 20cm.
Rotkvice, ne zahtevaju posebnu saksiju već ih kombinujete sa biljkama duže vegetacije, poželjno sa mrkvom.
Tikvice, velike saksije od 30 l, jedna biljka.
Mrkva, peršun, paštrnjak, žardinjera dubine do 30cm.
Kupusarice, solitarna sadnja u saksijama od 15l.
Paradajz, saksija od 30l, jedna biljka.
Paprike, saksija od 15l, jedna biljka.
Kukuruz, saksija od 30l, dve biljke.
Krastavci, saksija od 30l, dve biljke.
Mahunarke, nisu zahtevne, žardinjere od 30l, a za visoke vam trebaju nosači. Iskoristite ograde na terasama ili vertikalne nosače.
Krompir, saksija od 30l, dve krtole.

Planirajte svoju balkon bio baštu, nedostatak zemlje nije ograničenje. Potrebna je samo svet o tome koliko uzgojem vlastite hrane dajete doprinos planeti i volja. Jednom uložen novac u saksije je trajna investicija.

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović

Cilj je da budemo nezavisni, koliko je to najviše moguće!
Cilj je da postignemo sklad u sebi, pa onda i s prirodom!
Cilj je da se vratimo autentičnim vrednostima!

Onog dana kada su seljaci pretvoreni u radnike nastupila je velika Glad. Glad za ljudskošću, hranom koja ima onaj praukus, harmonijom u odnosima i solidarnošću. Naše su dedovine zakorovljene dok mi jureći za novcem i nekim novim vrednostima ne primećujemo da hrana koju serviramo deci ima ukus plastike, talog hemije i nedostatak ljubavi u plodu biljke koja je primorana na neki njoj neprirodan rast. Žalosno je što taj praukus hrane nalazimo na razglednicama na kojima je bakina kuhinja, dedin podrum koji miriše na svaštaru, tetkina bašta koja ima neke čudne biljke, a naša deca to neće doživeti ni evociranjem uspomena. Našim odabirom oni su zakinuti za taj doživljaj punoće ukusa.

Na selima nam danas žive podvižnici koji ih čuvaju, a oni se suočavaju sa svim nevoljama jer do sela 21.vek nije stigao, ali svi oni čiste svoje drumove, kopaju svoje bunare i melju žito uporni u nastojanju da ostanu kao branici pred gašenjem sela. Sela nam umiru, pred nama se lagano gase.
“U 200 od ukupno 4600 sela u Srbiji više nema ljudi, u 200 nema mlađih od 25, a tokom naredne decenije ugasiće se još 700 sela. Već je prazno 50 000 kuća, 600 000 hektara njiva je neobrađeno. Od 1950.- 2000. 8 miliona ljudi je opanke zamenilo radničkim cipelama. “

Za koju sigurnost se u ponoć lakiraju nokti kako bi se sutradan u kancelariji ostavio utisak negovane žene, podgreva hrana u hodu koju ćemo jesti s nogu jer “nema se kad”, jurimo neke karijere koje su danas više nego ikada potpuno upitne (uostalom kao i sve materijalne vrednosti), a sve da bismo tim novcem kupili hranu koja je na desetine puta tretirana hemijskim preparatima? Sve se i vrti oko hrane! Skratite put, usporite, uskladite vreme i proizvedite je sami.
Ja sam i stigla najzad tamo gde mi je nestalo globusa, kraj sveta i to moj jer sam ga sam izabrala. Ujedno, moj kraj sveta je početak moje promene. Ja u svom životu ne pravim servise za čaj nego kristalne čaše. Tako biram. Ja sam zvezdopoznanac. U različitim epohama postoji sveprisutna konstanta – ljubav.Ja sam bacila snove pred svoje noge, od kristala su, pazim kako hodam da ih ne polomim. A, vi?
Da li znate da kukuruzi zadrhte kada ih zagrlite? Nenaviknuti su na nežnost predugim robovanjem ljudima u obliku hibrida.

Izvorni tekst: Facebook

Objavio: Biljana Banović