CILJEM DO NEZAVISNOSTI

Cilj je da budemo nezavisni, koliko je to najviše moguće!
Cilj je da postignemo sklad u sebi, pa onda i s prirodom!
Cilj je da se vratimo autentičnim vrednostima!

Onog dana kada su seljaci pretvoreni u radnike nastupila je velika Glad. Glad za ljudskošću, hranom koja ima onaj praukus, harmonijom u odnosima i solidarnošću. Naše su dedovine zakorovljene dok mi jureći za novcem i nekim novim vrednostima ne primećujemo da hrana koju serviramo deci ima ukus plastike, talog hemije i nedostatak ljubavi u plodu biljke koja je primorana na neki njoj neprirodan rast. Žalosno je što taj praukus hrane nalazimo na razglednicama na kojima je bakina kuhinja, dedin podrum koji miriše na svaštaru, tetkina bašta koja ima neke čudne biljke, a naša deca to neće doživeti ni evociranjem uspomena. Našim odabirom oni su zakinuti za taj doživljaj punoće ukusa.

Na selima nam danas žive podvižnici koji ih čuvaju, a oni se suočavaju sa svim nevoljama jer do sela 21.vek nije stigao, ali svi oni čiste svoje drumove, kopaju svoje bunare i melju žito uporni u nastojanju da ostanu kao branici pred gašenjem sela. Sela nam umiru, pred nama se lagano gase.
“U 200 od ukupno 4600 sela u Srbiji više nema ljudi, u 200 nema mlađih od 25, a tokom naredne decenije ugasiće se još 700 sela. Već je prazno 50 000 kuća, 600 000 hektara njiva je neobrađeno. Od 1950.- 2000. 8 miliona ljudi je opanke zamenilo radničkim cipelama. “

Za koju sigurnost se u ponoć lakiraju nokti kako bi se sutradan u kancelariji ostavio utisak negovane žene, podgreva hrana u hodu koju ćemo jesti s nogu jer “nema se kad”, jurimo neke karijere koje su danas više nego ikada potpuno upitne (uostalom kao i sve materijalne vrednosti), a sve da bismo tim novcem kupili hranu koja je na desetine puta tretirana hemijskim preparatima? Sve se i vrti oko hrane! Skratite put, usporite, uskladite vreme i proizvedite je sami.
Ja sam i stigla najzad tamo gde mi je nestalo globusa, kraj sveta i to moj jer sam ga sam izabrala. Ujedno, moj kraj sveta je početak moje promene. Ja u svom životu ne pravim servise za čaj nego kristalne čaše. Tako biram. Ja sam zvezdopoznanac. U različitim epohama postoji sveprisutna konstanta – ljubav.Ja sam bacila snove pred svoje noge, od kristala su, pazim kako hodam da ih ne polomim. A, vi?
Da li znate da kukuruzi zadrhte kada ih zagrlite? Nenaviknuti su na nežnost predugim robovanjem ljudima u obliku hibrida.

Izvorni tekst: Facebook