Brda i terase

[Nikola]

Samo neke slike

[TB]

to su klasične terase koje su preširoke za obradu bez gaženja po njima i/ili imaju previsoku ili kosu kosinu pa se odozdo ne može obrađivati gornja terasa.

tražio sam dosta vremena ali gotovo da nema ovih praktičnih terasa. To bi ustvari bio amfiteatarski tip:

[Nikola]

Da, ali na taj način gubiš mnogo površine. Kao prvo gredice ne smiju biti šire od 50 cm, kao drugo svakih 50cm moraš imati zid koji ne služi ničemu osim što drži terasu, i onda uz svaki zid moraš imati stazu koja opet ne služi uzgoju nego samo hodanju. Bar pola površine gubiš radi komocije. Ne kažem da se ne isplati, ja planiram svoj ukopani staklenik urediti na takav način, da mi je sve podignuto u visinu struka, za male površine je u redu, ali rekao bih da je za veće površine ipak nepotreban gubitak predragocjene površine.

Ako odustaneš od staza i rada na jednoj gredici sa one niže, imaš mnogo više mogućnosti. Terase kakve god želiš, pa makar gazio po njima, ili radio ležeći. Ja sam jednu strminu tako terasirao, terase su standardne širine gredica (120 cm), i radim na njoj bez većih problema (povrće, krumpir...).

[m2]

http://akvopedia.org/wiki/Contour_ridges
Vrste brda i terasa...
http://www.fao.org/docrep/U3160E/u3160e07.htm#TopOfPage

[TB]

primitivna tehnologija: veće kamenje na dno, zalije se zemljom pa kada se slegne ide malo betona i manje kamenje 

[Dzionik]

To je najbolja stvar i ako se dobro uradi trajaće večno. I ne treba ti beton, samo slaži kamen na kamen, nemoj ga oslanjati na zemlju jer će se zid deformisati. Zemlja ide samo sa zadnje strane da se kamen malo nasloni.
Možeš ga samo fugovati jakim cementnim malterom. Ako ostavljaš otvorene fuge odmah zasadi nešto u njih jer će svakako zarasti, onda je bolje da to bude nešto što želiš a ne korov.
Imam takav podzid pored koga raste ozbiljno drveće desetak metara visoko i nije mrdnuo.

[bambi]

Ovaj post je vezan za moje radove na separatoru, ali ovaj prilog stavljam ovdje jer mi se čini da je prikladnije. Dakle, položaj separatora je ispod nezgodne padine, koja se nastavlja i ispod njega. Ta padina je višedesetljetnom nebrigom bivših vlasnika erodirala. Ostatke građevinskog otpada nastalog uređivanjem, iskoritio sam za saniranje tla. Posadio sam bambus i miskantus. Kako to sada izgleda, možete vidjeti na fotkama. Puno posla, kemijanja i prilagodbi okolišu.

[Dzionik]

Nije baš najjasnije, separator za šta?? sivu vodu?

[fazy]

Da Te podsjetim Dzionik, Bambi je radio aquatron (separator otpadnih voda):

http://www.perforum.info/index.php?topic=958.0

[Dzionik]

Hvala, zaboravio sam. Znači sprava radi....

[bambi]

Sprava je spremna za prebacivanje sa starog "sitema" na "Aquatronnačin". Tražio sam najobičniji trajnoelastični brtveni kit.Malu količinu ne možeš samo tako naći.Pa odgovarajuće posude za komposter.Još moram malo poraditi na ovoj strmini.Pazim na izgled. Kad biljke ojačaju, ti betonski elementi neće se niti vidjeti.Samo drvena kištra za servisiranje, no i ona će biti zamaskirana od pogleda.Tako bar planiram.Ne naglim previše, jer sam se naučio na pogreškama zbog nestrpljivosti.Čovjek bi sve odjednom puno toga. Ma ne ide to tako.

[Dzionik]

Dabre:-) što možeš danas ostavi za sutra.

[Nikola]

Na temu terasiranja, testiram sljedeće ideje.

1. Grmlje se posadi u živicu duž konturnih linija terena, tj. izohipsa (slika predstavlja presjek terena gdje se vidi nagib)
2. Uz živicu, teren se koristi za uzgoj povrća - malčirano (smeđe) rahlo tlo (žuto)
3. U jesen se otkriva golo tlo koje bi trebalo ostati dovoljno rahlo da se grabljama miče u stranu, na grmlje, a jarak se zatrpava granjem i ponovno pokriva malčom

Razlog za ovo je sljedeći. Terasiranje je skupo ili zahtjeva mnogo ručnog rada. Privremena šteta po bio svijet na mikrolokaciji je neizbježna. Zato, kad se već radi i nanosi šteta, onda neka se to spoji sa drugim radovima. Živica neka je od nekog korisnog trajnog bilja, pa je sadnja živice sama po sebi opravdana. Formiranje no-dig gredice uz samu živicu također opravdava uloženu energiju, negdje moramo uzgojiti nešto za pojesti. Ako bi ovako formiranu gredicu ostavili pokrivenu do druge godine, za bio svijet to bi bilo idealno, ali ima kultura u kojima je kopanje neizbježno, kao kod krumpira. Ne možemo ubirati plodove ako bar malo ne rujemo po zemlji. Kad već rujemo, onda tu iskopanu zemlju bacamo na živicu, gnojimo je, povećavamo sloj humusa i potičemo bolji rast. To nam ostavlja rupetinu koju moramo nečim napuniti. Kod mene je izobilje granja koje moram nekako sklanjati, pa što ne u tu rupu. Formira se "hugel kultur" gredica koja nije ispupčena, nego ukopana. I formiranje hugel kultura ima svoje razloge i radovi znaju biti opravdani, pa još kad se spoje sa formiranjem terasa... Granje naravno pokrivamo kompostom, malčom i kako to već ide. Za sljedeću godinu na istom mjestu imamo istu gredicu koja je sada ravnija i ispunjena granjem koje se razgrađuje. Voda više ne teče niz teren već se zaustavlja na ravnom dijelu, upija u gredicu i granje. Granje ima vrlo veliku moć zadržavanja vlage i tako umjesto osiromašene mikrolokacije kakvu bi imali da smo samo prekopali ili nasipali terase, imamo obogaćenu gredicu.

[Nikola]

Slika s interneta, navodno na Hvaru. Zahtjevan teren.

[andjelkoasa]

Što će biti kada tu padne pljusak?
Kamen ne upija vodu a oni su napravili teren koji će ispirati vododerine.
Nisu badave još stari Grci radili suhozide na Hvaru.