tradicionalno povrće iz japana

[kad budu gorjeli gradovi]

naletio sam slučajno na ovu stranicu:

http://www.namayasai.co.uk/index.htm

na kojoj je predstavljeno nekih 30-ak najbitnijih povrtlarskih kultura koje se tradicionalno gaje u japanu...
prvo što moram primjetit je to da je dosta vrsta možda mnogo bliže izvornim divljim oblicima nego što je to slučaj kod nas na zapadu... tako japanci uzgajaju pitomi čičak (arctium lappa) čiji se korijen može jesti, a kultivisali su i neke vrste anđelike, hrizanteme, pelina i vodopije... jede se i divlja rukola koju sam ja ovog ljeta uspio nać (u okolini metkovića) i odlična je!
neke vrste japanskog povrća postaju popularne i kod nas kao npr. daikon i azuki pasulj, zbog niza pozitivnih osobina...
mada mi estetika ne znači puno moram ipak priznati da je japansko povrće i vizuelno privlačno i interesantno, naročito japanska crna paprika togaraši (capsicum annuum longum) i biljka neobičnog izgleda nigauri (momordica charantia).
ako čitati knjige masanobu fukuoke, evo još jednog razloga za šta može biti interesantna ova stranica...

[Zelena Vila]

Oduševljena sam azukijem, čini mi se da je otporan na sve - vrućinu, sušu, štogod. A i ne zauzima mjesta jer se može posaditi ispod kolaca s rajčicama. Istina, ima puno posla da ga se iščeprka tako malenog.

[kad budu gorjeli gradovi]

i mnogo kraće se kuha od običnog pasulja, manje od sat vremena....

[Nikola]

Ja sam trenutno u Japanu, jedem povrće kojem ne znam naziv, a domaćini slabo znaju engleski tako da nema pomoći. Tofu rade od sezama, rade neki puding od krumpira, samo rekli su ne bilo koji krumpir nego neki koji se uzgaja samo kod njih i raste prilično duboko (ako sam ih dobro shvatio), ima još dosta stvari koje mi nisu znali objasniti a ima i nekolicina koju sam prepoznao (npr. bambus). Zanimljiva kuhinja, meni odgovara.

[m2]

Ja sam trenutno u Japanu, jedem povrće kojem ne znam naziv, a domaćini slabo znaju engleski tako da nema pomoći. Tofu rade od sezama, rade neki puding od krumpira, samo rekli su ne bilo koji krumpir nego neki koji se uzgaja samo kod njih i raste prilično duboko (ako sam ih dobro shvatio), ima još dosta stvari koje mi nisu znali objasniti a ima i nekolicina koju sam prepoznao (npr. bambus). Zanimljiva kuhinja, meni odgovara.

Hoćeš se "ogrebati" za koju sjemenku tamo? (bilo čega :-) )

[Nikola]

Ahh, teško, krećem se uglavnom po gradu, a tu nema druge biljke osim ginka. Nisam vidio ništa što bi bar nalikovalo rasadniku, pa čak ni tržnici s voćem i povrćem. Obišao sam nekoliko parkova, ali ništa zanimljivo u njima. Trebalo bi otići na selo, samo toliko vremena neću imati.

[m2]

Ahh, teško, krećem se uglavnom po gradu, a tu nema druge biljke osim ginka. Nisam vidio ništa što bi bar nalikovalo rasadniku, pa čak ni tržnici s voćem i povrćem. Obišao sam nekoliko parkova, ali ništa zanimljivo u njima. Trebalo bi otići na selo, samo toliko vremena neću imati.

Kad se vratiš iz te napredne civilizacije prvo čemo te "pregledati" geigerovim brojačem...   

[Harp]

Nikola, ako imas priliku pogledaj za "planinsku rizu" koju Fukuoka spominje, navodno bi rasla i kod nas, ne treba mocvaru, ima manje zrno...

[kad budu gorjeli gradovi]

ne treba ni jedna riža močvaru, pročitajte malo bolje fukuoku.

[gizmo77]

ne treba ni jedna riža močvaru, pročitajte malo bolje fukuoku.

Meni izuzetna knjiga Revolucija jedne slamke dali ima jos koja njegova knjiga prevrden na nasem jeziku?

[kad budu gorjeli gradovi]

prevedena nema, ima na engleskom.

[Harp]

gizmo77, ima knjiga "zlatna zetva", prevedena, koja je nadogradnja na Fukuokinu teoriju, s naglaskom na povrce. Preporucujem procitati.