Mislim da to mora drugacije, zid od terase je od cvrstog materijala, mora cak i temelj da ima (suv i mali, cigla-kamen), gledano od visine povrsine koju formiras. Kod slicnih radova sam video da se sa jedne povrsine skine crnica, povrsinu zaseces, sredis, i sa druge povrsine naneses zemlju. Na kraju onu prvu odneses traktoro na poslednju povrsinu. Sve vreme gledas da guras zemlju na dole, jer jedan lep deo posla ide rucno. Slikaj i postuj, da uzivamo i ucimo, sretan rad!
To i jest propisan način gradnje terasa koje su veoma visoke. Ako bih htio visoke ravne zidove, moralo bi se zidati, što nikako ne želim. Ako se formiraju čisto zemljane terase, onda je pravilno da se prvo ukloni gornji sloj (topsoil), donji sloj se oblikuje u terase i onda se vrati organski sloj tla. To je ekološki jedino prihvatljivo, jer organizmi koji moraju biti u kontaktu sa zrakom ostaju na površini. Također je i stabilnije, nasipavanje mineralnog sloja tla preko organskog može uzrokovati klizanje.
Mislim da je moj primjer malo drugačiji jer se kopa vrlo malo u dubinu, svega 25 cm. Gornji sloj je jedini koji se premješta. Na jednoj strani terase bi tako dobili izložen mineralni sloj tla, bez humusa (crnice), na drugoj bi dobili dvostruki sloj od 50 cm crnice. Ono što ja predviđam, je da će se mineralni s vremenom "organizirati". Tu će se ukorijeniti razno bilje, sađeno ili samoniklo. Razrahliti zbijenu zemlju. S vremenom bi tu trebao ponovno nastati nekakav organski sloj tla, dok bi tamo gdje je dvostruki, trebao bi ostati dvostruki. Mislim da bi konačni rezultat trebao biti sličan kao da sam crnicu sklanjao, pa kasnije vraćao.
Čemu terasiranje kraj obilja ravne zemlje? Terase imaju smisla kod deficita ravnog zemljišta za poljoprivredu kao u Kini. Ja na svojoj padini radim šumki vrt, a ostatak je šuma.
Pa to je svakako opravdana kritika. Ni ja nisam pobornik nepotrebnih radova koji su sami sebi smisao i plašim se da i ovo ne bude nešto takvo. Znamo koji su argumenti da se ništa ne poduzima po pitanju oblika terena. Koji su argumenti da se ipak nešto napravi?
1. Nagib strašno umara, i odbija me od nekih ozbiljnijih radova. Prošle jeseni sam kresao živicu na vrhu livade i granje sam nosio na dno te livade. Znači sav teret je išao nizbrdo, pa sam opet nakon par puta bio sav mokar. Rezanje živice je trajalo nekoliko sati, a prenošenje granja dva dana. E sada, kada bih ja na DNU livade uzgojio neko granje pa ga nosio gore na vrh, recimo za ogrijev, koliko bih bio motiviran za tako nešto? Bih kada bi mi život o tome ovisio, ali ako imam izbora, radije biram aktivnosti na ravnom terenu oko kuće. Rezultat? Oko kuće poslovi napreduju, malo dalje od nje ne napreduju. Nije to povezano samo sa nagibom, ali ima utjecaja.
2. Nagib je opasan za mali traktor. Ako želim povući kakav trupac iz šume, prevoziti stvari po terenu, sadnice, gnojivo, traktor značajno olakšava stvar. Neki djelovi terena su mi trenutno nedostupni traktorom, zbog nagiba. Drugdje moram mnogo manevrirati kako bih ga držao pravilno usmjerenim, kako se ne bih prevrnuo. Prevrtanje traktora je inače dosta čest uzrok teških povreda i smrti.
3. Nagnuti teren suviše brzo cijedi vodu niz brdo. Nekad je to super, kada je previše vode. Ja recimo nikad neću doživjeti poplavu. Ipak, u permakulturi je nekako načelo da se zadrže ti dragocjeni resursi što dulje. Nisu terase jedino što zadržava vodu, ali između ostalog i to im je prednost. Usto, zadržavanje vode znači i bolje zadržavanje organskog materijala, poput otpalog lišća.
Tema: Terasiranje traktorom sa posebnim nastavkom? (Pročitano: 6394 puta)
