Tečaj permakulturnog dizajniranja – moji utisci

Autorica članka bila je polaznica zimskog 72-satnog tečaja permakulture 2025. u organizaciji udruge Hrvatska permakultura u Zagrebu. Proljetni online tečaj počinje 10.3.2026, ovdje su informacije o prijavama.

Napisala: Lena Žunić

Ovom intenzivnom višenedeljnom putu se navršio kraj. S posla na tečaj, s tečaja na spavanje – a u glavi pregršt novih uzbudljivih informacija i primećenog potencijala. Ideja za porodično zemljište sve više poprima oblik i dopunjava se svakim satom provedenim sa nekim od ovogodišnjih predavača: Gogom, Mariom, Cvijetom, i drugima. 

Tečaj je uveden jednom laganom uvodnom temom: ekološkim katastrofama, iscrpljivanjem resursa, i istorijskom uticaju čoveka na izmenu svoje okoline. Približava nam se razlog zašto smo svi tu, naša odgovornost kao pojedinaca i kao članova nekih zajednica. Na kraju krajeva, počinjemo da primećujemo šta povezuje nas prisutne, polaznike tečaja: nezadovoljstvo trenutnom dinamikom i pravcem u kom se društvo kreće, i želja da promenimo i makar malo ublažimo taj pravac kretanja.

Primećujemo šta povezuje nas prisutne, polaznike tečaja: nezadovoljstvo trenutnom dinamikom i pravcem u kom se društvo kreće, i želja da promenimo i makar malo ublažimo taj pravac kretanja.

Naučili smo kako da čitamo krajolik, kako se prostor planira u skladu i uz primenu permakulturnih principa i alata, i kako izgleda uzgoj hrane koristeći se ovim tehnikama. Vrtlari i oni koji teže to da budu su ovde doživeli blago razočaranje i shvatanje da se ostatak tečaja neće vrteti isključivo oko vrtlarstva – ali i saznanje o sveobuhvatnosti ove bitne celine, i na čemu zapravo leži fokus.

Vikend se završio izletom u Društvenom centru Brezovica. Irena nas je dočekala, ugostila, i podelila svoju priču o razumevanju potreba sebe i svoje zajednice, kao i kako je našla rešenje pogodno za sve. To rešenje, koje je zauzelo oblik Udruge Vestigium, zahtevalo je dosta uloženog truda i vremena, ali je postavilo toliko dobre temelje da je opstalo i nakon njenog odlaska od projekta. Kroz radionicu razmene usluga smo dobili uvid u prosti, a inspirišući princip po kom možemo meriti svoj doprinos; princip koji deluje banalno, ali u sistemu razmene ima pun potencijal da zaživi. U (prihvaćenu) zamenu za zahvalnost, jedan od polaznika počastio nas je keteringom preostalim s drugog događaja, pa smo uživali i u recikliranom švedskom stolu.

Iako nas vreme nije poslužilo, nismo propustili priliku da sa Mariom prođemo kroz radionicu postavljanja gredica i malčiranja, sa prilikom da konačno malo zaprljamo ruke. Goga nas je sprovela kroz baštu Društvenog centra i okolne površine i ukazala na sve postojeće samonikle korisne biljke, kao i kako pomoću biljaka možemo čitati krajolik. Na kraju ove šetnje približeni su nam pojmovi šumskog vrta i šume hrane, koje smo svi uzbuđeno zacrtali kao obavezan element našeg budućeg dizajna.

Dve nedelje kasnije, dočekao nas je pun raspored: preko vežbe odlučivanja pristankom koja nam je približila koncept društvene permakulture, demonstrativnog kompostiranja u posudi, do sastavljanja solarne pećnice i isprobavanja raketne peći u dvorištu škole, dobili smo pregršt praktičnih primera jednostavne, a efektivne primene permakulturnih rešenja. Ovaj dinamičan raspored bio je popunjen i predavanjima o brizi o tlu, održivom graditeljstvu, i energijom u permakulturnim sistemima, dok smo pred kraj počeli sa uzbudljivim procesom odabira projekata koji će dobiti svoj permakulturni dizajn.

Narednih 10 dana smo strpljivo čekali i pripremali se za završnicu tečaja – grupno dizajniranje odabranih imanja. Kroz intervju sa korisnikom imanja smo stekli uvid u njihove potrebe i detalje o samom zemljištu, nakon čega smo postavili osnovu za samo dizajniranje pomoću analize postojećeg stanja. Nečiji grublje, a nečiji detaljnije, projekti su polako krenuli da poprimaju oblik. Iskristalisali su se prioriteti i rešenja koja odgovaraju ne samo korisnicima, već i njihovoj okolini. Gde je bilo mesta i potrebe, ubačeni su svi do tada zabeleženi elementi koji su nas inspirisali kroz prethodna predavanja. Sa tri uspešno isprojektovana i prezentovana dizajna, završili smo tečaj blagim osvrtom, dodelom sertifikata, i planovima za budućnost.

Ono što je meni kao laiku bila jedna od asocijacija na permakulturu pre ovog tečaja jeste tzv. ‘doomprepping’ – pokret, pretežno u Severnoj Americi, među ljudima koji iščekuju neku katastrofu, krizu, i slične sveobuhvatne negativne događaje, i pripremaju se za istu maničnim sakupljanjem i preusmeravanjem resursa. Ključno je da ova skupina ljudi resurse čuva i kalkuliše isključivo za potrebe sebe i svoje bliže porodice; upravo tu dolazi do glavne tačke razilaženja sa permakulturom (pored ne nužno održivih metoda kojima se ’doomprepper-i’ služe). Teorijski, sigurno postoje oni koji se služe određenim permakulturnim principima, ali se sama njena srž gubi u činjenici da to čine ne mareći za napredak, a samim tim ni opstanak čitave zajednice. Društvena permakultura vuče korene iz jednog od ekoloških nivoa organizacije – zajednice. Adaptiramo se i evoluiramo zajedno, sa snažnim sponama između sebe, koji grade značajnu mrežu znanja i iskustva.

Kao novopečenom diplomcu ekologije, neke od tema bile su obnavljanje gradiva; međutim, ono što je na fakultetu nedostajalo je postavljanje tog znanja u kontekst suživota čoveka sa prirodom, i njegova primena radi dobijanja koristi od nje, bez njenog iscrpljivanja. Glavni fokus studija bio je „ostaviti prirodu na miru“, ili intervenisati u slučaju njenog ozbiljnog narušavanja. PDC mi je pokazao kako se ona može oblikovati, a i kako ona može oblikovati nas. 

PDC mi je pokazao kako se priroda može oblikovati, a i kako ona može oblikovati nas.

Na kraju krajeva, ovaj tečaj je tu da (na pozitivan način) sruši mnoga predubeđenja o tome šta permakultura zapravo obuhvata: nije samo vrtlarstvo, nije samo ‘doomprepping’, ali nije ni „samo“ ono o čemu smo slušali tokom ovih 72 časa. Ciljevi su za svakoga drugačiji, i ne zavise samo od potreba korisnika, već i od potreba okruženja u kom se nalazi. Uzimamo od okoline onoliko koliko možemo da joj vratimo, i učimo kroz iskustvo.

Lena Žunić pohađala je jesensko-zimski 72-satni tečaj permakulture (Permaculture Design Course, PDC) u organizaciji udruge Hrvatska permakultura. Ako i vi želite sudjelovati na tečaju permakulture, otvorene su prijave za sljedeći, koji održavamo online od 10.3. do 28.4.2026. uz sličan postav učitelja. Također, ovdje možete pročitati iskustva polaznika s prošlog online PDC-a.