Kako je pesma “Kompostiram i uživam” dobila svoje muzičko “odelo” (čitaj aranžman)

Svemir se često pobrine da spoji dobre ljude i njihova dela, pa onda iz jednog nastane kompleksnija i kompletnija kreacija. Tako se desilo da se sretnu Zoran Vukšić (Udruga Permakultura Dalmacije) i Bojan Krtinić, profesionalni muzičar i profesor klarineta, iz Srbije. Susret se odigrao na prvom rezidencijalnom kursu permakutlurnog dizajniranja, letos u RaČitluku (kod Sokobanje). Bilo je to jedanaest dana druženja, učenja, praktičnih radionica, a naposletku i rada na dizajnu, gde je Zoran mentorisao i vodio PDC i dizajniranje, a Bojan bio jedan od 22 polaznika.

Večeri uz vatru i muziku

Kako to biva na svim rezdincijalnim kursevima, uvek je najslađe druženje uz vatru. Prošlo je par dana do prve vatre, gde smo bili u prilici da razotkrijemo različite talente naših polaznika. Otkrilo se da Bojan pored klarineta, sjajno svira gitaru, za Katarinu (Kaju) mladu arhitekticu, mi domaćini kursa, već smo znali da fantastično peva i to i rock i punk i džez i šta hoćeš. Tu je naravno i Filip koji je poneo gitaru, zatim Vojin sa električnom gitarom, razne udaraljke. Sem neba, vatre i zvezda, ništa nam više nije bilo potrebno. Ugođaj i performansi kojima smo prisustvovali bili su verovatno bolji od mnogih za koje platite kartu da biste nešto doživeli. Mi smo imali izravne doživljaje umetničkih izvedbi u kojima smo stidljivo ili manje stidljivo učestvovali. No ono što je sigurno, svi smo uživali.

Šta pokloniti voditelju kursa?

I kako se bližio kraj PDC-a, u dinamici koju je nemoguće preneti u jednom tekstu, počeli smo da razmišljamo šta da poklonimo Zoranu za kraj. Tako je maestralno vodio PDC, pa je kompletna ekipa želela da izrazi zahvalnost. Vojin (jedan od polaznika) smislio je da svim predavačima, tako i Zoranu, firma u kojoj radi, čuveni “Metalac” pokloni solarnu rernu (koju su uvezli, a mnogi za to nisu čuli). To je bilo predivno iznenađenje i divan poklon za sve nas predavače i organizatore. Iste smo celog leta koristili za pečenje hleba, ali i raznih drugih đakonija.

Rerna nije bila dovoljna

No, naravno da nas to nije zadovoljilo. A onda smo čuli da je onomad Zoran napisao pesmu o kompostiranju i dao nam je tekst iste da čitamo. Bojanu, Filipu i Katarini je odmah palo napamet, hajde da Zoranu spevamo pesmu na njegov tekst, za rastanak i dugo sećanje. Sve ostalo je istorija, kako kažu pisci i pesnici. Tek ova ekipa ga je poslednje veče pozvala da sedne u krug … I naravno da je Zoran bio iznenađen i radostan, uz tugu koja prati rastanke. To su ti pokloni koje ne možete da stavite u vitrinu, a ipak vam mnogo znače na policama vaše duše.

“Nečujena” pesma na otvaranju prvog Permakulturnog online foruma

Nije mi bilo teško da zamolim Bojana da otpeva baš tu pesmu uz gitaru, na otvaranju prvog online Permakulturnog foruma koji se odigrao prethodnog vikena (22.i 23.11.2025.) u organizaciji Kolektiva PermaVEZ. I sve smo se lepo dogovorili i Bojan je uzeo studijski mikrofon i priključio na laptop i naša Tina mu dan ranije namestila sve parametre za zoom….ali….Kako to biva u životu, ta premijera za javnost ostala je bez zvuka, jer su se svi parametri raštimovali i čuli smo tek svaku desetu reč pesme. No, prihvatili smo da je tako u životu, ne može sve uvek da bude kako zamisliš i jednostavno smo objasnili ljudima da je pesma sjajna, ali je ostala “nečujena”, što bi naš Filip rekao “nečuvena”. Bojana to nije obeshrabrilo, već je počeo da radi studijsku verziju pesme.

Stigla pesma u gotovom aranžmanu

I tako pre dva dana stiže do nas pesma skockana u studiu. Kompletan aranžman i izvedbu potpisuje Bojan Krtinić, profesor, tata i naravno sertifikovani permakulturni dizajner, sa trenutnim boravkom u Šidu. Koliko smo se svi obradovali ne možemo opisati, ali ipak Zoran prednjači. Nija mala stvar dobiti pesmu na svoj tekst, pa nas je sve pojedinačno zvao da se zahvali. Marin iz Udruge Permakultura Dalmacije, odmah je to okačio na njihov youtube kanal, a i mi iz Kolektiva PermaVEZ okačili smo to na naš youtube kanal. I sada, ne znam za vas, ali u našoj kući se pušta bar pet puta na dan, tako da smo sve reči naučili…

Koji festival izabrati?

Krenule su špekulacije, da li da prijavimo pesmu za Splitski festival ili San Remo. Za sada vodi San Remo kao opcija, no ovo je još jedan pokazatelj, kako permakultura može da se speva i upakuje u jednostavniji format, svim ljudima razumljiv i pristupačan. Ne možemo sada da otkrijemo šta nam je sve palo na pamet, kada je reč o narednim koracima, neka to ostane iznenađenje u vremenu koje dolazi.

A sve je započelo na Zimskoj školi permakulture

Ako ćemo redom, ustvari je sve započelo na prethodnoj Zimskoj školi permakulture 2024/25, koju je Bojan upisao među poslednjima. Marljivo je gledao snimke i prilježno sve beležio. To je bio njegov prvi konkretan korak ka permakulturi. Nakon toga, drugi korak bio je PDC u RaČitluku. Stoga ako još razmišljate da li da upišete ovogodišnju Zimsku školu permakulture, ne oklevajte, jer ne znamo kuda će vas to odvesti. Možda ka novom zanatu, nekoj pesmi, filmu, pozorištu ili zemljišnom dizajnu… Ko to zna. Važno je samo imati otvoreno srce i osetiti kada je vaše vreme za prvi korak ka permakulturi. Dok slušate ovu pesmu i uživate, pustite da vas vodi vaš unutrašnji glas ka održivijim odgovorima u vašem životu.